Bogati da plate krizu

Od našeg dopisnika
Atina, 18.  decembra – Grci su zabrinuti. Oni dobro razumeju koliko je za zemlju nepovoljna degradacija njenog kreditnog rejtinga, koliko su zabrinjavajuće loše procene njene platne sposobnosti koje su dale međunarodne agencije. Jer se radi o međunarodnom imidžu, ali mnogo više o njihovoj koži.

Niko ne kaže da nema problema, niko ne negira dug od preko 300 milijardi evra, deficit u budžetu preko 12 posto, rastuću nezaposlenost, sistemsku korupciju i uopšte – krizu. Uostalom, Božić je na pragu, a radnje su prazne, u samouslugama se selektivno kupuje, na svakom koraku oseća se da problema ima. Hiljade radnika u poslednjem štrajku koji je obuhvatio celu zemlju jasno su svojim parolama poručili da dugove i deficit ne smatraju svojim dugom, da očekuju da bogati plate krizu. Novoj socijalističkoj vladi koja pokušava da nađe izlaz iz krize ovakvo raspoloženje dela nacije nije od preterane koristi, jer „ na leđima” već ima celu Evropu koja sada u njih prstom ukazuje kao na najgore.

Premijer Papandreu poručuje da Grčka nije bankrot, da se čine očajnički napori da se novim ekonomskim programom već iduće godine smanji deficit u budžetu. U najnovijoj analizi eksperata grčke Alfa banke kaže se da je, sudeći po programu vladinih mera usmerenih na kresanje potrošnje, pooštravanje poreske politike, razračunavanje sa korupcijom, prodaju obligacija, sasvim realno da se iduće godine deficit sa 12,5 smanji na devet odsto.

Bankari su, bar u prvim reakcijama, bili vrlo iznenađeni degradacijom kreditnog rejtinga zemlje koji pogađa ekonomiju, snižava vrednost obligacija, bankarskih akcija. Oni smatraju da je to neopravdana i preuranjena ocena koja ne daje prostora novom ekonomskom programu premijera Papandreua u čijoj osnovi je, kako ocenjuju, jedan vid međunarodnog pritiska, otvorena igra protiv Grčke, ucena vlade, možda i pokušaj da se sroza vrednost nekretnina, da se uzdrma pozicija banaka...

Utoliko pre što su, kada je reč o grčkim bankama, one i do sada poslovale poprilično nezavisno od evropskih, i u momentu najteže krize, kada se cela piramida rušila u Evropi i svetu, među prvima su garantovale štedne uloge.

Kao još jedan dokaz spremnosti da pokaže svu ozbiljnost namera da zemlju izvuče iz teške ekonomske krize, ministar finansija je danas izjavio da će se po kratkom postupku pristupiti striktnim izmenama poreskog sistema. Osnovni smisao je da, konačno, porez na nekretnine, dohodak i sve ono što je do sada ostajalo van dometa zakona, plate oni koji najviše imaju. Zavešće se stroga kontrola kako bi se isključila svaka mogućnost izbegavanja plaćanja poreza što je do sada bila normalna pojava... Do te mere da su, recimo, imućni lekari u elitnom delu grada prijavljivali minimalne mesečne zarade od 500 evra. Po rečima ministra Papakonstantinua, uskoro će se povećati porez na alkohol i cigarete koji je sada mnogo manji nego u ostalom delu Evrope.

Vlada je danas još jednom obećala da će učiniti sve da ispuni dato obećanje i da smanji deficit u budžetu. Premijer Jorgos Papandreu smatra da je sistemska korupcija, sa čime se mnogi ne slažu, koja je u društvu prisutna već decenijama glavni uzrok osiromašenja fondova i ekonomske krize. Prihvatljivo je da je to, svakako, samo jedan deo problema i korupcionih problema koji su u poslednje vreme potresali vladu i u koje su, sem ministara, bili umešani i crkveni krugovi.

Upravo zato je socijalistički Pasok u parlamentu uspeo da se izbori za donošenje odluke kojom se pokreće detaljna istraga svih korupcionih skandala, od krađe novca iz socijalnih fondova, iz fondova nepokretnosti, trgovine obligacijama, do skandala sa „Simensom” i nezakonitih transakcija u kojima su učestvovali političari, partije... Na spisku su, praktično, svi do sada zataškavani slučajevi. Ako ništa drugo, ovaj potez vlade će ovdašnju javnost i međunarodne kontrolore bar ubediti u postojanje ozbiljnih namera da se – krene od nule.