Pedeset ličnosti decenije
Čovek koji je najvećim delom ove decenije bio uglavnom nepoznat u svetu, na kraju postaje najslavnija i najmoćnija ličnost planete prema izboru britanskog lista „Tajms”. Barak Obama predvodi listu pedeset ličnosti koje su najviše uticale na čovečanstvo za proteklih deset godina, bez obzira na to da li je reč o naučnicima koji su dali ključan doprinos u lečenju opakih bolesti ili zločincima koji su svetu uterali strah u kosti.
Prvih deset mesta su:
1. Barak Obama, prvi Afroamerikanac u Beloj kući, postao američki predsednik uprkos moći porodice Klinton koja mu se suprotstavljala u predizbornoj kampanji i počeo da sprovodi reforme američke unutrašnje i spoljne politike.
2. Sajmon Kovel, TV producent, stoji iza emisija za izbor muzičkih talenata „Iks faktor”, „Idol”, „Britanija ima talenat” koje obaraju rekorde gledanosti dok publika glasa za favorite preko sms, što Kovelu donosi sigurnu dobit u vreme recesije i krize muzičke industrije.
3. Toni Bler, bivši premijer Velike Britanije, „Mrzeli ga, voleli ga (makar u Americi), ne možete ga ignorisati”, tri puta je uzastopno dobijao mandat, vladao je Ostrvom deset godina i postao svetski igrač bitan za politiku mnogih delova planete.
4. Frensis Kolins, genetičar i Krejg Venter, biolog, dešifrovali ljudski genom, skup svih ljudskih gena, čime su postavili temelj za lečenje i najtežih bolesti.
5. Ričard Dokins, profesor na Oksfordu i naučnopopularni pisac, autor knjiga „Sebični gen”, „Zabluda o bogu” i drugih u kojima strastveno brani teoriju evolucije i stav da su religije imale veoma negativan uticaj na ljudsko ponašanje.
6. Džoana Rouling, britanska spisateljica, do objavljivanja poslednje knjige u serijalu „Hari Poter” već je prodala 400 miliona naslova širom sveta, zaradivši 560 miliona funti. Svake godine izdvaja pet miliona funti za dobrotvorne svrhe.
7. Osama bin Laden, prvi čovek terorističke grupe Al kaida, stoji iza smrtonosnih napada na SAD 11. septembra 2001. od kada ono nasilno i fanatično u islamu dolazi u žižu javnosti i slobodnog sveta koji kreće u rat protiv terorizma
8. Leri Pejdž i Sergej Brin, osnivači „Gugla”, svojim pretraživačem su milionima ljudi otvorili put znanja, demokratizovali podatke i počeli „da organizuju informacije sveta i učine ih dostupnim i korisnim svuda u svetu”.
9. Mark Zakerberg, osnivač „Fejsbuka”, virtuelnog sastajališta koje je omogućilo korisnicima da neprestano saznavaju šta se dešava u životima njihovih prijatelja kao i da na svetskoj mreži lako pronađu poznanike sa kojima su izgubili svaki kontakt.
10. Dejvid Bekam, fudbaler koji je od svog imena stvorio brend i novac, pa mediji izveštavaju o markama njegove garderobe, čudnim imenima njegove dece i modnim stilovima njegove supruge, pevačice Viktorije Bekam.
Iza Dejvida Bekama odmah je omraženi bivši američki predsednik Džordž Buš koji je napadima na Avganistan i Irak podelio svetsku javnost i „stvorio novi svetski poredak”, predat u nasleđe i narednoj deceniji. U prvih dvadeset na listi su i ruski premijer Vladimir Putin, najpoznatiji svetski kuvar Džejmi Oliver, osnivač američke kompjuterske kompanije „Epl” Stiv Džobs, kao i Džef Bezos, osnivač „Amazona”, kompanije za onlajn prodaju knjiga, muzičkih diskova, odeće, obuće, itd.
Lista ističe koliko je Internet napredovao tokom decenije i koliko je postao neizostavan u životu miliona ljudi. Tvorci sajtova i kompanija vezanih za Internet smešteni su na prvoj polovini liste, čime su novinari i urednici „Tajmsa” istakli da je ovo bila decenija visokih tehnologija.
Oni su ipak zabeležili da je televizija ostala vrlo moćan medij, pa su među pedeset izabranih i Dejvid Čejs, tvorac serije „Sopranovi”, i najpoznatija američka voditeljka Opra Vinfri. Od političara je mesto na listi zavredila još nemačka kancelarka Angela Merkel. Umesto najbogatijih biznismena, na listi se našao Majkl O'Liri, vlasnik lou kost avio-kompanije „Rajaner” jer je drastično smanjio cenu avionskih karata i učio ih dostupnim većem broju ljudi. Engleska pevačica sklona svim mogućim porocima Ejmi Vajnhaus prema „Tajmsu” je uticajnija od kraljice Elizabete. Milijarderi nisu ostavili neki poseban utisak na žiri „Tajmsa”, pa je pomenut samo američki investitor Voren Bafet, ali najveća prevara u svetu finansija nije ostavila nezabeležena. Berard Medof zauzeo je 33. poziciju jer je obmanuo i obeštetio mnoge investitore oteravši neke u bankrot, a neke i u samoubistvo.
J. Stevanović