Ne svraća im ni šumar, ni poštar

Banjaluka – Bračni par Draginja (77) i Miloš (75) Majkić, u izbeglištvu su proslavili 50. godišnjicu braka, a iz Šajkaša kod Novog Sada, u svoje Haziće na Manjači, udaljene 50 kilometara od Banjaluke, vratili su se 1997. godine. Oko njih na sedam kilometara nema bližeg komšije i prodavnice.

U ratu su se selili od jednog do drugog deteta, od snahe do zeta, a imaju pet sinova i tri kćerke, od kojih 20 unučadi i pet praunučića. Kaže se da nije bogat ko ima para, već ko ima dece. Kaže se... Nadaju se da će ih i ovog leta za proslavu 43. „Kočićevog zbora” na Stričićima posetiti neko od rodbine. Nadaju se... Bave se stočarstvom i izuzetno su gostoprimljivi.

Porodičnu kuću, štale i torove, ovde je zub vremena podobro načeo. Nešto porušile i „zelene beretke” Alije Izetbegovića.

– Mesecima nam niko ne svrati, pa smo željni druženja. Ovde više ne svraća ni šumar, poštar, nema milicije, poreznika, pa ni onih što agituju za stranke. Ne glasamo, a ko zna da li smo gde i upisani. Znam samo da smo „otpisani”, jer doktor radi samo sredom na Stričićima udaljenim deset kilometara, ali mi smo hteli u rodni kraj – kaže Draginja.