Lažne priče o jevrejskoj svetskoj zaveri

Vest da su se na tek otvorenom Božićnom sajmu knjiga u beogradskom Domu sindikata, pored starih i najnovijih izdanja lepe književnosti, našla i dela sa antisemitskim sadržajem neprijatno je iznenadila našu javnost. Vest je obznanio poznati pisac Filip David svojim tekstom u „E-novinama“ na Internetu. U njemu David objavljuje i komentariše pismo jednog posetioca ovog, dosta posećenog, sajma koji se godinama već otvara uoči najradosnijeg hrišćanskog praznika, simbola praštanja, ljubavi i poštovanja među ljudima svih vera i svih boja.

„Na štandovima ovog Božićnog sajma knjiga u Domu sindikata”, piše čitalac našem piscu, „ugledao sam upravo one iste ili slične naslove kojih sam se grozio u vreme nacističke okupacije Srbije. Pribeležio sam neke od tih naslova: ’Ajnštajn i Frojd – dva lažna jevrejska velikana’, ’Adske protuve’, ’Jevrejsko ritualno ubistvo’, ’Zavera protiv Hrista’, ’Protiv Jevreja’ – sveti Jovan Zlatousti, ’Kako su Judejci podjarmili Evro-Ameriku’, ’Judeo bankari i boljševička revolucija’. Zaista, nisam imao snage da sve pobeležim. Na jednom od štandova ugledao sam i najnoviji prevod ’Protokola sionskih mudraca’ uz ’stručna’ objašnjenja izvesnog Olega Platonova, sa kategorizacijom u Narodnoj biblioteci Srbije. Pitam se, gospodine David, u kakvoj zemlji mi to živimo... Zašto tako malo ljudi diže glas protiv ovoga? U televizijskim vestima upravo objavljuju da su predsednik Tadić i verski velikodostojnici prisustvovali obeležavanju Hanuke u sinagogi. Zar je moguće da oni o svemu ovome ništa ne znaju? Ili je to vrhunsko licemerje, svima na sramotu?“

U svom odgovoru čitaocu, Filip David sa žalošću konstatuje da može samo da ponovi isto pitanje: u kakvoj zemlji to živimo? I odgovara: „… Bez jasnog odnosa prema prošlosti, bez čvrstog etičkog stanovišta, bez snage i želje da se neke stvari nazovu pravim imenom, bez poštovanja sopstvenih zakona, kakvi su da su. A najstrašnija od svega jeste nemoć da se očevidnom zlu snažno i delotvorno čitavo društvo suprotstavi, jer znamo, bar vi i ja, a verujem i mnogi drugi, kuda takvo zlo vodi“.

Helsinški odbor je prekjuče, tim povodom, oštro osudio sve pojave antisemitizma, zahtevajući od državnih organa da deluju u skladu sa zakonskim propisima koji zabranjuju širenje rasne, nacionalne i verske mržnje. „Upravo u vreme kada Srbija donosi svoju istorijsku odluku da se priključi Evropi, u centru Beograda, na Božićnom sajmu knjiga, mogu se naći i knjige koje bi po zakonu morale da budu zabranjene, jer pozivaju na mržnju i nasilje“, kaže se još u saopštenju Helsinškog odbora i dodaje da je na državnim organima da „preduzmu mere koje podrazumevaju da se u obrazovni sistem uključi nastava o holokaustu i tako mladim generacijama suštinski objasne pojave antisemitizma“.

(/slika2)Srećom, na ovom Božićnom sajmu knjiga i u knjižarama u gradu mogu se naći i dela koja „brane obraz“ srpskog naroda i dokazuju postojanje stalne jake struje razbijanja opasnih i lažnih mitova o jevrejskom narodu. Jedna je knjiga (grafička novela) o kojoj smo već opširno pisali – „Zavera – tajna priča o ’Protokolima sionskih mudraca’” (izdavač „Samizdat B92”), Vila Ajznera, objavljena pre nekoliko meseci, sa predgovorom Umberta Eka. U njoj jedan od najvećih strip crtača 20. veka crtežom i pričom razotkriva nastanak fiktivnih „Protokola sionskih mudraca“, koji su „referentna tačka antisemitizma“, kako kaže autor druge knjige, upravo objavljene u izdanju „Prosvete“.

Reč je o delu koje nosi naziv „Protokoli sionskih mudraca. Legenda o jevrejskoj svetskoj zaveri“ (prevod sa nemačkog Milutin Stanisavac), a koje je napisao poznati nemački istoričar, univerzitetski profesor u Berlinu i upravnik Centra za istraživanje antisemitizma Volfgang Benc. Polazeći od činjenice da su „Protokoli sionskih mudraca” iracionalni pamflet, odavno dešifrovan kao falsifikat koji se instrumentalizuje u političkim konfliktima, kao i u svakidašnjem objašnjavanju svetskih zbivanja (najnoviji primer je da su Jevreji krivi za cunami jer su zajedno sa Amerikancima bacili atomsku bombu u Pacifik!) Benc smatra da je neophodno da se argumentima razbijaju predrasude i mitovi. Oni, naime, kao stereotipi „hrane“ umove ljudi koji su, umesto da svoje zaključke donose na osnovu znanja i činjenica, skloniji iracionalnom objašnjenju sveta.

Ovaj, suštinski, osećaj nemoći pred komplikovanim odnosima politike i ekonomije, kaže Benc, stvara zavereničku konstrukciju u kojoj „nema razlike između prave i lažne informacije jer se sve one koriste, ali ne i proveravaju“.

Bencovu knjigu, punu otrežnjujućih podataka, treba svakako pročitati. Pogotovu u ovom trenutku. Jer ona ukazuje na jedan vid vrlo opasne dvosmerne komunikacije. Na jednoj strani se nalazi konzument koji je spreman da proguta postojanje teorije zavere. A sa druge – „nedostatak moralne odgovornosti kod onih koji informacije plasiraju“.