Jedna presuda, dva tumačenja

Mnogo važnije pitanje od toga šta Srbija treba da preduzme posle presude Međunarodnog suda pravde, bilo kakva presuda da bude, jeste da li Srbija iskreno i dovoljno radi na zaštiti svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Moj stav u vezi s odlukom Srbije da se ovo pitanje stavi pred MSP jeste da je to urađeno prvenstveno da bi se dobilo na vremenu, s nadom da bi Srbija mogla da poboljša svoju poziciju što se tiče članstva u EU. I drugo, uveren sam da ovo predstavlja neki minimum od mogućih poteza koji i dan-danas stoje Srbiji na raspolaganju kad je reč o odbrani teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

U suštini, sama presuda nije toliko bitna jer se unapred zna da Albanci i njihovi glavni sponzori neće prihvatiti presudu koja bi proglašenje nezavisnosti Kosova označila ilegalnim. I srpske vlasti su takođe izjavile da presuda koja bi išla protiv Srbije ne bi uopšte menjala odlučnost Srbije da ne prizna nezavisnost Kosova. Imajući to u vidu, možemo da kažemo da nezavisno od toga kakav će biti ishod, Srbija bi trebalo ozbiljno da razmisli o svojim narednim koracima. Po mom mišljenju, pred njom su dve realne opcije.

Prva je da Srbija proglasi moralnu pobedu, a da u suštini ne preduzme ništa novo, jednostavno prihvatajući status kvo. Svojom moralnom pobedom i podrškom jednog broja zemalja Srbija bi tako i dalje stvarala utisak kao da nezavisnost Kosova uopšte ne postoji. Problem ove opcije jeste u tome što država kad-tad mora da odluči šta joj je važnije – očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta ili članstvo u EU. Cinici bi rekli da je opredeljivanje lakše što bi vreme više prolazilo. Problem je u tome što ovakva odluka neće nimalo poboljšati položaj Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji i što u suštini ne doprinosi izgradnji stabilnosti na ovim prostorima.

Druga realna opcija jeste da Srbija proglasi moralnu pobedu, ali i da preduzme druge pravne poteze, koristeći presudu, u celini ili delimično, kao osnovu za nove tužbe protiv zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije. To bi možda kratkoročno komplikovalo aspiracije Srbije za ulazak u EU, jer bi takva vrsta tužbe, pogotovo protiv članice EU, npr. Holandije, izazvala burna reagovanja i pritisak da odustane od tužbe.

S druge strane, Srbija treba da ima u vidu pravne poteze koje je vlada Republike Srpske preduzela protiv visokog međunarodnog predstavnika i njegovog zamenika. Iako izazivaju oštru kritiku Amerike i EU, ovi potezi su uspeli da smanje pritisak na RS i obustavili su grubu politiku uslovljavanja. Jednostavno su pomogli da ojačaju pozicije RS. Uveren sam da kad bi Srbija imala sličan pristup problemu uslovljavanja, i ona bi kroz dodatne pravne mere i tužbe uspela da ojača sopstvene pozicije.

Ali i sa jednom i sa drugom opcijom bitno je da se Srbija istovremeno zalaže za direktne razgovore sa izabranim političkim predstavnicima Albanaca sa Kosova. Ako ni za šta drugo, onda zbog toga što će kad-tad biti potrebno s njima razgovarati, ako ćemo rešavati praktične probleme Srba na Kosovu i ako želimo da stvorimo bolju atmosferu za buduće ozbiljnije debate o statusu Kosova. Mislim, takođe, da je krajnje vreme da srpski političari prestanu da manipulišu sa Srbima na Kosovu i da se prema njima izgradi jasna politika čija suština mora biti njihova dobrobit. Nije fer da se borba za suverenitet i integritet Srbije najviše vodi preko njihovih leđa.

Naravno, neko će reći da postoji još jedna opcija, a to je da posle presude Srbija proglasi pobedu, a polako i tiho prihvati ,,realnost” da je Kosovo izgubljeno. Iako je i ovo moguće, mislim da je ova opcija nerealna, jer bi puno koštala sadašnju koaliciju na narednim izborima, a i zbog toga su je više puta kategorično odbijali predstavnici srpske vlade.

Presuda MSP-a neće niti može naterati Albance da povuku proglašenje nezavisnosti, niti će uspeti odbraniti teritorijalni integritet i suverenitet Srbije. Presuda može i jednoj i drugoj strani samo da donese dodatne argumente u korist sopstvenih stavova. Zbog toga se ne treba puno nadati niti u presudu previše uzdati.

Politički analitičar