Stanovi osigurani na reč

Kada je jedna Beograđanka posle nekoliko godina odlučila da prestane da plaća „Dunav osiguranje” koje joj je redovno stizalo na uplatnici „Infostana”, iznenadila se kad joj je u ovoj osiguravajućoj kući rečeno da najpre mora da podnese obrazloženje i zahtev za raskid ugovora.

„Nikada nikakav ugovor nisam potpisala, a godinama plaćam osiguranje. Kako mogu da mi traže da raskinem ugovor kada ga nikada nisam ni sklopila. Ništa nisam potpisala”, pitala je ona redakciju „Potrošača”.

Istu uslugu „Dunav osiguranju” u Beogradu plaća još gotovo 195.000 stanova, a scenario je sledeći: uz uplatnicu „Infostana” najpre stigne izdvojena uplatnica ovog osiguranja. Kada građanin, osim redovne, plati i sumu sa dodatne uplatnice, u osiguravajućoj kući automatski računaju da je sa njima potpisan ugovor. Beograđani u tom slučaju ne potpisuju nikakav pravno obavezujući akt sa „Dunavom” već plaćanjem prve rate osiguranje postaje aktivno.

Tako desetine hiljada Beograđana i Novosađana preko uplatnica objedinjene naplate plaćaju osiguranje, a da nikada nikakav ugovor nisu potpisali.

Osiguranje stvari i predmeta, pored vode, iznošenja smeća i grejanja, time postaje redovna stavka u računu. Međutim, postavlja se pitanje – kojih stvari i predmeta. Niko iz osiguravajuće kuće nikada ne dolazi da proceni vrednost nekretnine niti pokućstva u njoj, ističu u organizacijama za zaštitu potrošača i naglašavaju da većina građana zbog toga najčešće ne zna ni šta plaća, niti kome plaća.

– Smatraju da smo prvom uplatom sklopili ugovor sa njima, a mi ne znamo ništa o tome koje su klauzule ugovora niti da li gubimo premiju ako neredovno plaćamo. Niko nema prava da bilo koga natera da prihvati neki ugovor, a da ne zna šta u njemu piše – kategoričan je Goran Papović, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

(/slika2)Prema njegovim rečima, potrošači retko dobijaju informacije od osiguravajućih kuća, a postavlja se i pitanje šta je od stvari osigurano.

– Šta ukoliko kupimo nov, skup televizor i šta se dešava ako je neko podstanar? Da li i on mora da preuzme obavezu plaćanja prethodnog stanara? O tome niko ne informiše potrošače – ističe Papović.

I dok Beograđani sa kojima smo razgovarali tvrde da su postali korisnici ovog osiguranja samo uplatom prve rate, u „Dunav osiguranju” kažu i da je potrebno da im se građani, kako bi postali njihovi osiguranici putem uplatnice „Infostana”, jave telefonom kako bi im izdiktirali podatke sa uplatnice objedinjene naplate.

U ovoj osiguravajućoj kući priznaju i da je tačno da ne procenjuju vrednost stvari u stanu ili kući.

– Premija se plaća paušalno 2,5 dinara po kvadratnom metru stana, i podrazumeva osiguranje od požara, poplave i provalne krađe, kao i loma stakla. To znači da se mesečno za stan od 50 kvadrata izdvaja 125 dinara. Suma osiguranja za štetu od požara je 20.000 dinara po kvadratnom metru stana, a ukoliko je šteta stoprocentna, dajemo nadoknadu od milion dinara. Mislimo da je taj iznos potpuno dovoljan da se stan vrati u prvobitno stanje – objašnjava Milica Slijepčević iz „Dunav osiguranja” i dodaje da kada je reč o krađama, za njih je potpuno validan zapisnik policije.

Ipak, da je za raskid ugovora koji, kako tvrde Beograđani koji su nam se javili, nikada nije ni potpisan potrebna određena procedura, potvrđuju i u „Dunav osiguranju”.

„Procedura je najjednostavnija moguća i možete je sprovesti na dva načina: dolaskom lično kod nas ili pisanim putem”, kažu u „Dunav osiguranju”.

Kako u Beogradu, prema podacima koje smo dobili od „Dunav osiguranja”, 195.000 stanova plaća ovo osiguranje, a ukoliko prosečan stan u Beogradu ima površinu 50 kvadrata, prema najgrubljim procenama, mesečno se inkasira više od 24 miliona dinara.

Ono što je bitno istaći jeste da nije reč o tome da građani kojima stan izgori ili bude obijen neće dobiti odštetu, već o tome što bez formalnog pristanka postaju osiguranici, tvrde u organizacijama za zaštitu prava potrošača. Naši sagovornici dodaju i da su građani uglavnom potpuno neinformisani.

– Problem je i u tome što osiguravajuće kuće građanima ne šalju gotovo nikakve informacije. Primera radi, prema našim saznanjima, u poslednje dve godine, potrošači u Beogradu dobili su veoma malo informacija – podseća Papović.

S. Despotović

----------------------------------------------

Anketa: Da li plaćate Dunav osiguranje uz uplatnicu Infostana?

Aleksandra Popović (25), vaspitač: – Živim sa roditeljima i oni plaćaju račune, a sigurna sam da plaćaju i osiguranje i da znaju zbog čega to rade. Verujem da na poleđini uplatnice ima objašnjenje.

Biljana Planko (42), profesor: – Plaćam, jer verujem da time dosta dobijam. Dunav osiguranje je po mom mišljenju naša najbolja osiguravajuća kuća i znam da sa njima ne moram da brinem.

Đurica Vesić (70), penzioner: – Plaćam redovno i znam da time osiguravam stan. Nije mi teško da svakog meseca izdvojim novac i za to.

Dragan Dimitrijević (50), službenik: – Ne plaćam za Dunav osiguranje, jer sam stan osigurao preko druge osiguravajuće kuće pre nego što su oni započeli tu akciju sa Infostanom.

Nikola Arsenović (67), mašinski inženjer: – Ne plaćam jer imam nezgodno iskustvo sa osiguranjem. Dok plaćate sve je u redu, ali kada treba da se naplati šteta, onda nailazite na brojne probleme.

N. B.