Moskva traži reformisani Savet Evrope

Od našeg dopisnika
Moskva, 23.  decembra – Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev razmotrio je danas u Kremlju sa generalnim sekretarom Saveta Evrope Turbornom Jaglandom niz pitanja o delatnosti najstarije međunarodne organizacije u Evropi koja ove godine obeležava 60. godišnjicu postojanja. Sagovornici su razmenili mišljenja o saradnji Rusije i Saveta Evrope u oblasti ljudskih prava, poštovanja zakona, demokratije, međunarodnog dijaloga. Poseban akcent je stavljen na borbu protiv terorizma, trgovine drogom, na pranje novca, korupciju i sudske reforme.

U centru pažnje je bila predstojeća proslava 65. godišnjice pobede nad fašizmom, kao i saradnja sa SE u toj oblasti. Jagland je izrazio želju za prisustvom predstavnika SE u Južnoj Osetiji i Abhaziji uz obrazloženje da ne treba da postoji „crna rupa u Evropi”.

Pre sastanka sa Medvedevom generalni sekretar je razgovarao sa ministrom inostranih poslova Rusije Sergejem Lavrovom. Tom prilikom je izjavio da je Rusija veoma važna i velika zemlja na evropskom prostoru, i da je Savetu Evrope veoma važno da efikasno s njom sarađuje. Ruski ministar je rekao da „Moskva doživljava Savet Evrope kao ključnu organizaciju na evroatlantskom prostoru i kao instrument stvaranja jedinstvenog prostora bez podela.” On je izrazio nadu da će se Savet Evrope uskoro efikasno reformisati jer će nestati jedna od glavnih prepreka – Rusija nije ratifikovala protokol 14. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

„Najvažnije što treba uraditi za poboljšanje odnosa između Rusije i Evrope u ovom trenutku jeste obezbeđivanje efikasnijeg rada suda u Strazburu, a za to je neophodno da Rusija ratifikuje protokol 14”, rekao je Jagland u razgovoru sa predsednikom Državne dume Rusije Borisom Grizlovom koji ga je obavestio da je „došlo vreme da se protokol ratifikuje” i da je takav predlog stigao u Državnu dumu.

Predsednik Saveta Federacije Sergej Mironov objasnio je generalnom sekretaru SE da je Rusija, iako nije zadovoljna svim odrednicama tog protokola, spremna da ga ratifikuje jer bez toga nije moguće reformisanje suda u Strazburu. Ipak, protokol će biti ratifikovan sa primedbama da određeni stavovi nisu obavezni za Rusiju. Jagland je pristao na takvu formulaciju.

Ruskim sagovornicima se posebno dopalo što je o Drugom svetskom ratu predstavnik Evrope govorio „onako kako govorimo mi. Jednaki su nam stavovi o tome ko je stvarno bio agresor i kako treba vaspitavati omladinu, ne iskrivljujući istoriju”, izjavio je Mironov.

Generalni sekretar NATO-a visoko je ocenio saradnju Rusije i SE u borbi sa zločinima, u zaštiti prava i slobode građana, kao i u zajedničkom projektu „Evropska inicijativa povodom demokratije i ljudskih prava u RF za period 2007–2009”.

Ova poseta ocenjuje se u diplomatskim krugovima kao izraz obostrane želje za poboljšanjem odnosa koji su dostigli kritični nivo posle rata na Kavkazu 2008. godine. Tada je u parlamentarnoj skupštini SE bilo postavljeno pitanje lišavanja ruske delegacije prava glasa. Evropa je u međuvremenu odustala od takvih mera, a generalni sekretar je izrazio nameru da prihvati zahtev Rusije da se pri reformi SE poveća broj predstavnika Rusije u administraciji.

Jedan od argumenata za taj zahtev jeste i činjenica da Rusija u finansiranju organizacije učestvuje sa 12 odsto, što je ove godine iznosilo oko 205 miliona evra i što je više od bilo koje druge zemlje pojedinačno. I Rusija je pokazala želju da sarađuje, o čemu svedoči nedavna odluka o produženju („zauvek”) moratorijuma na smrtnu kaznu i odluka da se ratifikuje protokol 14. Evropske konvencije o ljudskim pravima.