Ogradom brane Gružansko jezero

Kragujevac – Sve veći broj zagađivača i zahuktala divlja gradnja na obalama Gružanskog jezera, sa koga se oko pola miliona stanovnika Kragujevca i centralne Srbije snabdeva vodom za piće, naterali su i državne organe i upravu grada da nešto preduzmu. Iz NIP-a će Kragujevcu, s obzirom na to da je direktno zainteresovan za rešavanje ovog problema (90 odsto građana koristi vodu iz gružanske akumulacije), biti uplaćeno 23,6 miliona dinara. Sredstva će, kako saznajemo, biti iskorišćena za ograđivanje jezera i formiranje zone sanitarne zaštite. 

– Više nismo mogli da nemo posmatramo kako akumulacija, sa koje se najveći broj Kragujevčana snabdeva vodom za piće, postaje sve zagađenija. Konkurisali smo i iz NIP-a dobili novac za, da tako kažem, početak odbrane jezera. Iako je to nedovoljno, mi ćemo učiniti sve da ogradimo jezero, a posle i da izradimo kompletno urbanističko rešenje za čitavu akumulaciju – kaže za „Politiku“ Dragan Ranković, glavni gradski stručnjak za upravljanje projektima.

Istovremeno sa dobijanjem sredstava iz NIP-a, u Kragujevac je stigla i druga dobra vest. Na konkursu Ministarstva za ekologiju, krajem prošle godine, upravljanje jezerom je povereno Savezu ribolovaca Šumadije, čiju okosnicu čine tri ovdašnja udruženja pecaroša: „Šumadija“, „Bagremar“ i „Magma“. U saradnji sa kolegama iz kraljevačkog udruženja „Hristifor Perišić Kićo“, ovaj savez će se u narednih pet godina brinuti o svim ribolovačkim aktivnostima na jezeru, kojim je u prethodnom periodu gazdovalo udruženje iz Čačka.(/slika2)

– Paradoks da jezerom upravljaju svi drugi, samo ne oni kojima je najbliže, konačno je prevaziđen. Pri tom, ne mogu da kažem da Čačani nisu vodili računa, ali naš plan je da dodatno poboljšamo ribočuvarsku službu i kompletnu zaštitu jezera, a ni sredstva koja će ostajati u Kragujevcu nisu zanemarljiva. Pogotovo ako se zna da ovde ima više od tri hiljade ribolovaca seniora a da dozvola za pecanje sada košta 4.000 dinara – kaže predsednica „Šumadije“ Gordana Rajić.

Zbog ubrzanog starenja Gružanskog jezera (usled male dubine, koja je na velikom delu svega dva metra, dolazi do prodiranja Sunčevih zraka i cvetanja podvodnih biljaka), kragujevačko JKP „Vodovod“ je započelo osavremenjivanje tehnologije prerade vode, putem dodatnog joniziranja. To je, kako kažu u ovom preduzeću, još jedan način zaštite akumulacije, sa koje se vodom za piće snabdevaju stanovnici Kragujevca, Kraljeva i Batočine. Ovim bi se, kako nam je rečeno, poboljšao kvalitet vode koja, posebno u letnjim mesecima, ima loš ukus i miris.

Međutim, i pored svih napora koje Kragujevac ulaže kako bi zaštitio akumulaciju, na Gružanskom jezeru ostaju mnogi problemi: petnaestak okolnih naselja sa velikim brojem septičkih jama, stočarskih farmi, svinjaca i pilićarnika čini samo deo velike „porodice“ zagađivača. Tu su još nesavesni pecaroši, koji ostavljaju gomile smeća posle odlaska sa jezera, meštani knićanskih sela koji đubre svoje njive, kao i sve prisutniji bespravni graditelji.

– Opština Knić, na čijoj se teritoriji nalazi akumulacija, nema kapaciteta da reši ove probleme. Istovremeno, ona je više zainteresovana za razvoj turizma, nego za čistu vodu. Ni mi nismo protiv turizma, ali mora da se utvrdi šta i kako može. Zato se Kragujevac ozbiljno uključio u zaštitu svog dobra. Međutim, i nadležni državni organi moraju da ulože dodatne napore. Sprečavanje divlje gradnje i formiranje sanitarne zone zaštite osnovni su prioriteti – zaključuje Ranković.