Hteo sam da ostavim rukomet

Da nije bilo klupskih drugara u Radničkom Fidelinki Dragan Tubić bi danas, gotovo sigurno, bio daleko od rukometa. U trenucima kada je, nezadovoljan statusom u tadašnjem klubu, pomišljao da prestane da trenira, podrška i saveti saigrača da istraje naterali su ga da se predomisli.

Danas, tri godine kasnije, vihorno desno krilo dočekuje Novu, 2010, s titulom najboljeg igrača domaće lige u 2009. u izboru „Sportskog žurnala” i Rukometnog saveza Srbije. Pored ovog, možda i važnije priznanje, dobio je od selektora Srbije Seada Hasanefendića koji ga uvrstio prvo na širi, a potom i na „pročišćen” spisak za Evropsko prvenstvo u Austriji. Time je postao jedini „domaći” igrač koji se našao među 28 izabranih. Ukoliko se ne dogodi ništa nepredviđeno, biće i jedini igrač iz srpskog prvenstva na predstojećem šampionatu Starog kontinenta.

– Naravno da mi početkom ove godine ni na kraj pameti nije bilo da ću učestvovati na jednom ovako velikom takmičenju. Međutim, partije u Partizanu, olimpijskoj selekciji kao i na Mediteranskim igrama u Peskari gde smo osvojili zlato izgleda da su imale nekakvog odjeka. Kockice su se složile i evo me u konurenciji za Austriju. Ipak, moram da napomenem da sam priliku u „A” timu dobio i sticajem okolnosti. Nažalost, povredom standarnog reprezentativca Rajka Prodanovića otvorilo se jedno mesto na desnom krilu, pored godinama neprikosnovenog Nikole Kojića. Hasanefendić me je zvao za prethodnu akciju – meč s Francuzima i „Panon kup” u Mađarskoj. Valjda sam ispunio očekivanja budući da me posle toga nije „precrtao” – kaže skromno ovaj 24-godišnji Dobojac, s prebivalištem od 1987. u Somboru. – Nešto pred rat moja porodica je odlučila da se preselimo u Srbiju, tj. u Sombor. Budući da sam tada imao svega dve godine može se slobodno reći da sam više Somborac nego Dobojac.

U ovom bačkom gradiću Tubić je počeo da uči prve rukometne korake kod čuvenog učitelja Jove Radakovića.

– Okušao sam se i u fudbalu i u košarci. Bio solidan ali me je društvo „preselilo” u rukomet, negde krajem sedmog razreda. Naime, većina je tada počela da trenira rukomet pa nisam želeo da se odvajam – priseća se Tubić, koji je prvi profesionalni ugovor potpisao 2003. s Radničkim Fidelinkom iz Subotice. – Nisam bio po ukusu tadašnjem treneru Subotičana Nikoli Jevremoviću. Od tri godine u ovom klubu samo poslednjih šest meseci sam dobio kakvu-takvu priliku. Nisam odustao samo zbog velike podrške saigrača, koji su me uveravali da će moj kvalitet kad-tad islivati na površinu.

Nakon još godinu dana u Subotici gde je nastupao za Spartak Tubić je 2007. došao u Partizan koji ga je odmah poslao na kaljenje u čačansku Mladost.

– Nekolicina nas iz Partizana prosleđeni smo u Čačak i mislim da je to bio odličan potez. Imao sam veliku minutažu kod trenera Jokanovića. Igrali smo na tri fronta što mi je pomoglo da ubrzano sazrim – ističe Tubić koji je posle samo godinu dana vraćen u tabor „crno-belih” za koje po potrebi igra i desnog beka. – To što smo osvojili titulu prošle godine pomoglo mi je da i kao pojedinac odskočim i da se nametnem prvo selektoru Cvetkoviću, a potom i Hasanefendiću. 

Evropski šampionat se bliži. Do početka je ostalo nešto više od tri nedelje. Srbija je u „B” grupi s Islandom, danskom i Austrijom.

– I dalje ne mogu da verujem da ću možda doći u priliku da se ogledam protiv igrača koje sam do sada imao prilike da gledam samo na TV – Dancem Kristijansenom, Islanđaninom Sigurdsonom... – presrećan je Tubić koji se probio u seniorsku reprezentaciju uprkos tome što nije imao ni dan staža u mlađim selekcijama. – Možda sam najmanje kompetentan da pričam o dometima u Austriji. Ipak, plasman u drugu rundu je za sada osnovni cilj, a posle toga ćemo videti. Ukoliko otputujem na šampionat očekujem, povrh svega, da svaku sekundu iskoristim maksimalno i da dam maksimalan doprinos kolektivu.

Na kraju reč-dve o ličnim planovima i Partizanu, s kojim pored titule državnog prvaka ima i Superkup.

– Posle jesenjeg dela imamo čak sedam bodova zaostatka za Kolubarom i Crvenom zvezdom. Ne predajemo se ali smo svesni da će biti zaista teško da odbranimo prošlogdišnju titulu. Pogotovo, što imamo mlad sastav koji i dalje mnogo oscilira. Zagrebaćemo posebno u Kupu jer mislim da u ovom takmičenju imamo veće šanse za trofej. Voleo bih da se s bilo kojim peharom oprostim od Partizana budući da mi na kraju sezone ističe ugovor. Najverovatnije ću otići, jer je očigledno da sam prerastao ovu ligu, koja je, nažalost, iz godine u godinu sve slabija. Zbog toga svako kome se pruži i najmanja prilika da ode to i učini. Voleo bih da mi naredna stanica bude, recimo, Slovenija. Liga u ovoj zemlji se pokazala kao odlična odskočna daska za neka veća iskušenja. To su španska ili nemačka liga, koje predstavljaju san svakog igrača – kaže na kraju Tubić.

Novo Bojičić