Senator koji ne odustaje

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24.  decembra – Prošlog vikenda Vašington je zahvatilo „istorijsko” nevreme, velika snežna vejavica posle koje su raspuštene škole, zatvorena vladina nadleštva, dramatično su porasli saobraćajni zastoji...

Ali to nije zaustavilo i točkove politike: Senat se, tek što su padavine uminule, u nedelju, okupio u jedan sat posle ponoći da bi obavio ključno glasanje o predlogu zakona koji reformiše sistem zdravstvenog osiguranja, na listi predsednika Obame prioritet ravan ozdravljenju ekonomije.

Da bi zakon prošao (a upravo je izglasan po treći put, čime sada počinje procedura njegovog usaglašavanja sa verzijom ranije usvojenom u Predstavničkom domu), za njega je u nedelju posle ponoći moralo da glasa svih 60 demokratskih senatora kako bi se sprečila proceduralna opstrukcija 40 republikanaca. Stići na Kapitol hil po takvom vremenu bila je fizička trauma za većinu senatora, ali morali su da se pojave, kako bi se sprečilo da Obama doživi onu političku.

Pre toga, kada je odlučeno da se glasa baš tada, jedan republikanski senator je naciju pozvao da se moli kako bi Bog sprečio da jedan demokrata stigne na tu sednicu. Odmah je svima bilo jasno na koga je mislio – na senatora Roberta Birda iz Zapadne Virdžinije. Taj poziv je potom protumačen i kao želja da se potvrdi kako je i ovaj političar smrtnik – jer ima 92 godine.

Senator Bird se ipak pojavio, u invalidskim kolicima, prokomentarisao kako „za opstrukciju ne treba moliti svevišnjeg, jer je u Vašingtonu ima dovoljno”, glasao kao i svi njegovi i tako još jednom potvrdio svoju političku vitalnost. Po političkoj dugovečnosti, već je ušao u istoriju.

Ona je, naime, prvi senator koji je u gornjem domu Kongresa bez prekida više od pola veka. Dosad je tamo glasao, prema preciznoj evidenciji, uključujući i jutrošnje podizanje ruke, 18.611 puta!

Prvi put je senator postao 1958, i od tada je mandat pred biračima potvrđivao osam puta uzastopno. Da ode u penziju ne pomišlja. Kako kaže nastaviće da zastupa narod Zapadne Virdžinije „doklegod je to božja volja”.

Guverner ove sjedinjene države je ipak, letos, kad je senator Bird zbog infekcije proveo šest nedelja u bolnici, spremio njegovu zamenu. Ali ta predostrožnost se pokazala nepotrebnom.

Senat je inače „veće država” u američkom dvodomnom parlamentu i prestižniji je od Predstavničkog doma (koji je, po terminologiji političkih sistema, „veće naroda”). Svaka država naime u Senat šalje po dva predstavnika, dok se članovi donjeg doma (mada Ustav SAD ne pominje gornji i donji dom) biraju prema broju stanovnika. Mandat senatora je šest godina, ali svake dve godine iznova se bira jedna trećina sastava.

Senator Bird je trenutno u ulozi „privremenog predsedavajućeg”, što znači da je najviši funkcioner doma kad tamo nije potpredsednik Džo Bajden, u čijem opisu posla je i predsedavanje Senatu (s pravom da glasa samo kad je odnos glasova izjednačen). Po tome, senator Bird je treći u redu da postane predsednik, u nekoj teško zamislivoj situaciju da Obamu iz nekih razloga, ne mogu da zamene ni Bajden ni spikerka Predstavničkog doma Nensi Pelozi. Ta uloga Birdu daje pravo na policijsku pratnju, što nije bez značaja, s obzirom na uglavnom zakrčene autoputeve koji se sa raznih strana slivaju u Vašington.

Kao demokrata, senator Bird je po definiciji „liberal”, mada u biografiji ima i činjenicu da je, kao 25-godišnjak, bio i funkcioner rasističkog Kju kluks klana. Pominje se i jedno njegovo pismo iz 1944. u kome kaže da „ni po cenu hiljadu života” ne bi u vojsci bio rame uz rame sa nekim crncem, ali da život menja uverenja, potvrdio je kad je među prvima podržao predsedničku kandidaturu Baraka Obame.

U Kongresu svakako nema iskusnijeg od njega: bio je lider i većine i manjine, predsedavao raznim komitetima (parlamentarni odbori), a njegovi birači će najviše pamtiti njegovo predsedavanje komitetu koji je zadužen za raspodelu budžeta. Za vreme njegovog mandata u tu državu, po površini nešto manju od Srbije, ali sa manje stanovnika od Beograda (1,8 miliona), slilo se tri milijarde dolara.

Taj rad za svoj kraj nije bio uzaludan: blagodarni birači su po njemu nazvali oko 30 puteva, mostova i škola...