Monumentalna "Milenijada"

Januara 1944. godine došao je u posetu Kseniji Atanasijević jednoga četvrtka, dana kada je ona primala, maturant Druge muške gimnazije u Beogradu Đorđe Vid Tomašević.

Nekoliko dana ranije, upoznao  je filozofkinju, uklonjenu klevetama sa Beogradskog univerziteta 1936. godine,  u prostorijama Narodne biblioteke u Dušanovoj ulici. Tu je ona zarađivala nasušni hleb kao bibliotekarka. Bojažljivo, ispunjen strahopoštovanjem, mladić je ušao u salon, držeći u rukama, da prikrije zbunjenost, Ksenijine Filozofske fragmente. U salonu Jela Spiridonović-Savić, Sima Pandurović, Petar Krstić ... Rukoljub i nekoliko fraza koje su prozborili na francuskom jeziku, bili su dovoljna preporuka da dobije poziv da ponovo dođe. Ubrzo, postao je Đorđe Vid Tomašević najbolji privatni student filozofije Ksenije Atanasijević, a ona njegov najdraži profesor od kojeg je, kako je govorio, naučio više filozofije nego kasnije od desetine profesora na velikim svetskim univerzitetima. Kad je 1970-ih prevodio na engleski jezik njenu knjigu o Đordanu Brunu, zapitao ju je : „Kada sam Vam, četrdesetih godina, prvi put prišao kao sedamnaestogodišnjak koji je upravo pročitao Vaše Filozofske fragmente  i želeo da Vas lično upoznam, zašto me niste prosto obeshrabrili i stavili mi do znanja da ste Vi vrlo ozbiljna ličnost, a ja balavac koji Vam oduzima dragoceno vreme.“ Odgovorila mu je da je osetila intuitivno da će u narednim decenijama odigrati pozitivnu ulogu u širenju njenih ideja. “Nisam, naravno, ni sanjala da ćete otići u Ameriku, tamo postati profesor i prevoditi moga Bruna. Ima, ima sudbine, i mimo našeg karaktera i mimo naše volje.”

Đorđe Vid Tomašević (1927-2009) bio je jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca u dijaspori, profesor, prevodilac, poliglota, pesnik, čovek nepojmljivo široke erudicije, humanista, pedagog. Posle jednogodišnjeg studiranja etnologije na Beogradskom univerzitetu, odlazi, 1948. godine, u Sjedinjene Američke Države, gde nastavlja studije. Njegova bogata, plodonosna i dugotrajna univerzitetska karijera započinje pedesetih godina prošloga veka na Univerzitetu u Čikagu. Od tada, na više američkih univerziteta, predavao je fizičku antropologiju, humanu paleontologiju, teorije evolucije, socijalnu i kulturnu antropologiju, komparativnu i strukturalnu lingvistiku, psihološku i psihijatrijsku antropologiju, kao i komparativnu religiju, mit i magiju, istoriju socijalne misli, filozofsku antropologiju, sociologiju i druge srodne predmete. Autor je i koautor više univerzitetskih udžbenika. Objavio je veliki broj članaka, eseja i kritika u američkim, australijskim, kanadskim, italijanskim, jugoslovenskim i srpskim novinama i časopisima. Karijeru je završio na Univerzitetu u Bafalu 1995, koji mu je zbog njegovih zasluga dodelio počasno zvanje Emeritusa. Odeljenje za antropologiju državnog koledža u Bafalu je ustanovilo nagradu Collins/Tomashevich koja nosi naziv po imenima dvoje najzaslužnijih profesora – June Collins,prvoj šefici katedre za antropologiju, i Đorđu Vidu Tomaševiću koji je bio drugi po redu profesor antropologije na istoj katedri. Nagrada se dodeljuje i danas studentima završne godine za izuzetne liderske sposobnosti. Ova nagrada svedoči o ugledu koji je Đorđe Vid Tomašević imao u naučnoj i akademskoj zajednici, kao i među studentima.  Kako navodi onlajn izdanje The BuffaloNews: „Bio je profesor do samog kraja (...) Nedostajaće njegovoj porodici, njegovim studentima i njegovim čitaocima”.

U bogatom, tematski raznovrsnom, opusu Đorđa Vida Tomaševića posebno mesto zauzimaju njegovi prevodi na engleski jezik dela srpskih filozofa. Preveo je s francuskog originala na engleski jezik doktorsku disertaciju Ksenije Atanasijević The Metaphysical and Geometrical Doctrine of Bruno (Brunovo metafizičko i geometrijsko učenje), koja je, 1972. godine, objavljena u uglednoj ediciji monografija „Moderni pojmovi filozofije” poznatog filozofa Marvina Farbera. Priredio je i preveo na engleski jezik, u saradnji sa Š. A. Vejkmanom, skraćenu verziju glavnog dela Božidara Kneževića Principi istorije. Knjigu History, The Anatomy of Time publikovao je, 1980. godine, renomirani izdavač filozofske literature „Filozofska biblioteka” iz Njujorka. Prevedena dela znamenitih srpskih filozofa, kao i knjiga Portreti srpskih velikana (Portraits of Serbian Achievers, Serbian Literary Company, Toronto, 2000) značajan su doprinos recepciji srpske filozofske misli i kulture u inostranstvu.

Objavio je dve dvojezične, srpski/engleski, knjige poezije: Prizme uma i srca (1985) i Svet kao metafora (1997).

U predvečerje svoga života, Đorđe Vid Tomašević  nam je darovao univerzalno filozofsko delo, poemu Milenijada (The Millenniad, Humanity Books, New York, 2006, str.434). Ovom filozofsko-poetskom sintezom svrstao se u red srpskih mislilaca i filozofa vizionara poput Božidara Kneževića, Dimitrija Mitrinovića ili Ksenije Atanasijević.  Pisac predgovora Milenijade, profesor Rejmond K. Kent, svrstava Đorđa Vida Tomaševića među mali broj „megaumova” današnjice sposobnih za velike sinteze, za mudrost nasuprot pragmatičnosti, kadrih da izbegnu zamke relativizacije vrednosti, hrabrih da odrede šta je u aksiološkom smislu dobro, a šta zlo.

              Kao profesor, naučnik, pesnik i filozof, celog svog veka, Đorđe Vid Tomašević zalagao se i neumorno borio, poput svojih velikih filozofskih prethodnika, za poštovanje ljudskih prava, bez obzira na rasu, pol, veru, narodnost. Pružio je najbolje što je mogao svojoj domovini Sjedinjenim Američkim Državama i otadžbini Srbiji.