Miteran spasava ucvalu kulturu

Od našeg dopisnika iz Pariza

Dve godine je prošlo od kada je američki nedeljnik „Tajm” proglasio smrt francuske kulture, a ova tvrdnja ne prestaje da nalazi eho u francuskoj kulturnoj javnosti.

U međuvremenu je duboka ekonomska kriza znatno izmenila svetski kulturni pejzaž. Francuski model, zasnovan na državnom finansiranju kulture, pokazao se otpornijim od američkog, koji u najvećoj meri zavisi od privatnih donacija, podstaknutih poreskim olakšicama.

U Francuskoj zato nije došlo do zatvaranja muzeja i rasprodaje vrednih kolekcija zbog ekonomske recesije, kao što je to bio slučaj u Americi. Budžet Ministarstva kulture je ostao stabilan, fiksiran na jedan odsto ukupnog budžeta države, za šta su se izborili francuski komunisti još 1967. godine. U 2009. godini budžet ministarstva kulture je tako iznosio oko 2,9 milijardi evra, od čega je 40 odsto otišlo u 78 nacionalnih institucija.

Uprkos tome što odbacuju kao neoprostivu drskost tezu američkog nedeljnika da je Francuska izgubila mesto uticajne nacije na svetskoj kulturnoj sceni, mnogi Francuzi su svesni da je njihov kulturni model u krizi.

Svetska kriza je dodatno podstakla raspravu o novim ekonomskim modelima za finansiranje kulture i traganje za drugačijim osnovama kulturne politike, prilagođene eri Interneta i globalizacije. „Francuska više nije velika kulturna sila, kao što više nije velika ekonomska sila”, kaže novinar Frederik Martel iz Nacionalnog audiovizuelnog instituta i urednik sajta nonfiction.fr.

Razlog mnogi nalaze upravo u zavisnosti kulture od državnog sistema finansiranja.

Na Ministarstvo kulture se sve više gleda kao na skupu i neefikasnu mašineriju koja više kontroliše nego što doprinosi umetničkom razvoju. Zbog toga se 50 godina nakon osnivanja ovog ministarstva (1959. godine) postavilo pitanje njegovog ukidanja.

Ova ideja za sada nije uzela maha, ali se od novog francuskog ministra, Frederika Miterana, rođaka slavnog socijalističkog predsednika, koji uprkos nedostatku harizme važi za čoveka izuzetne kulture, očekuje da udahne novi dah ucvalom modelu. Ovaj model je, ipak, inspirisao britanskog premijera Tonija Blera da 1997. godine osnuje Ministarstvo kulture i medija. Američki predsednik Barak Obama je, sa svoje strane, odustao od ideje o sličnom ministarstvu nakon što je kriza nametnula druge prioritete.

Pitanje svrsishodnosti Ministarstva kulture u Francuskoj se nametnulo zbog sve većih problema sa budžetom, podstaknutih uvođenjem budžetske discipline na evropskom nivou, kao i nedostatka modernizacije u institucijama, koje ide naruku klanovskim barijerama i gušenju stvaralačkih sloboda. U traganju za novim izvorima finansiranja, poreske olakšice su se nametnule kao instrument za podsticanje privatnog finansiranja u kulturi.

Sve je, međutim, jasnije da je, naspram žestoke konkurencije iz Severne Amerike i Azije u oblasti kulturnog i informatičkog razvoja, neophodno boriti se na evropskom nivou. Zbog toga je, upozoravaju analitičari, potrebno što pre harmonizovati poreske sisteme država članica, nakon čega će biti moguće donošenje zajedničke kulturne politike, čiji cilj treba da bude privlačenje talenata koji će podstaći i ekonomski razvoj.

„Ekonomija kulture će ubuduće biti jedan od snažnih polova otpora krizi, pa čak i način za izlazak iz krize”, rekao je novi ministar kulture, otvarajući svetski forum koji je u novembru organizovan na jugu Francuske, na kome je oko 300 umetnika, ekonomista, političara, vlasnika internet preduzeća i medijskih kuća razmatralo nove kulturne strategije.

„Ne treba svesti kulturu na ekonomsku dimenziju”, ali je „kultura i ekonomija, pa treba znati kako od nje profitirati”, poručio je predsednik foruma, Nikola Sejdu.

Jedna od prvih mera vlade je smanjenje izdataka iz budžeta za institucije, putem ukidanja jednog od dva radna mesta nakon što zaposleni odu u penziju. Ova reforma naišla je na snažan otpor, pa su neki od najslavnijih francuskih muzeja, poput Luvra ili Centra Pompidu proteklih dana bili zatvoreni zbog štrajka.

Statistike tvrdoglavo pokazuju da najveći broj građana razonodu traži u televizijskom programu i na Internetu. Eksperiment sa besplatnim ulazom u brojne muzeje širom zemlje pokazao je da se broj posetilaca nije znatno povećao. Zaključak je da samo politika koja se oslanja na obrazovni sistem i javni televizijski servis može da bude delotvorna na duže staze.

„Naša kulturna politika je najmanje preraspoređena u zemlji. Finansirana od svih, samo mali broj od nje ima korist”, rekao je predsednik Nikola Sarkozi novom ministru prošlog leta.

„Vaš glavni zadatak biće da sprovedete demokratizaciju kulture. Taj cilj nije ostvaren zato što se kulturna politika nije oslanjala ni na školu, ni na medije, već je bila usmerena na povećanje ponude, a ne na širenje publike”, ocenio je šef države.

Dok je u osamdesetim godinama glavni izazov Ministarstva kulture bio kako da integriše fenomen masovne kulture i suoči se sa audiovizuelnim bumom, danas je taj izazov Internet, koji menja odnos prema tradicionalnim medijima i tradicionalni pristup kulturi.

Od novog ministra se očekuje da ispuni veliku rupu u kulturnoj politici Francuske i zaustavi nostalgični žal za vremenima francuske kulturne dominacije.