Svakoga mogu da pogledam u oči

Do okončanja rada Visokog saveta sudstva preostalo je još imenovanje vršilaca dužnosti predsednika sudova. Predmeti Vrhovnog suda Srbije spakovani su i u ponedeljak će biti prebačeni u novu zgradu u Nemanjinoj ulici broj 9. Preostalo je još samo da nova mreža sudova profunkcioniše od 1. januara iduće godine, kada će se i sudije najvišeg suda u Srbiji, Vrhovnog kasacionog suda, useliti u nove prostorije.

Dok jedan broj sudija pakuje predmete radi preseljenja u nove prostorije, više od 700 njihovih kolega, koje nisu izabrane, od 1. januara biće bez posla. U javnosti se svakodnevno čuju zamerke da izbor sudija u novoj mreži sudova nije bio sasvim pravedan.

– Trudili smo se da prilikom izbora sudija budemo savesni i odgovorni. Uvek će neko biti nezadovoljan. Ja se ne stidim odluka koje je doneo Visoki savet sudstva i smatram da svakoga možemo da pogledamo u oči – kaže u intervjuu za „Politiku” Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog suda Srbije i Visokog saveta sudstva.

Da li će Visoki savet sudstva dostaviti neizabranim sudijama obrazloženje zbog čega nisu izabrane?

–Da. Pisana odluka sa obrazloženjemzbog čega nisu izabrani biće dostavljena svakom neizabranom sudijiposle prestanka sudijske funkcije 31. decembra. Insistiraću na tome da se odmah objavi konkurs za popunu oko 78 radnih mesta za koja očekujem da će se prijaviti one sudije koje ispunjavaju sva tri kriterijuma ali zbog smanjenog broja u najvišim sudovima gde su aplicirali nisu bili izabrani, pa sada mogu koristiti priliku za niže sudove.

Neizabrane sudije zameraju Savetu da je radio pod uticajem politike.

– Sama ideja osnivanja Visokog saveta sudstva predstavlja prenos odgovornosti iz Skupštine, kao političkog poligona, u ruke samih sudija. Imam utisak koji sam stekla prilikom predlaganja kandidata koji se prvi put biraju da narodni poslanici i dalje žele da oni odlučuju o izboru sudija, pa to smatram pokušajem politike da utiče na izbor, ali to je potpuno isključeno.

Zamera vam se i to da su kriterijumi kao što su stručnost, dostojnost i osposobljenost nejasni, da je bilo neformalnih kriterijuma kao i da mnogo sudija sa visokim procentom potvrđenih presuda nije izabrano. Kako komentarišete ove zamerke?

– Bilo je jasno da neće sve postojeće sudije biti izabrane jer je smanjen broj sudija. Da bi se sprečila bilo čija samovolja u Visokom savetu ili van njega ili bilo čiji uticaj, ne samo politike, već i pojedinaca iz naših redova, doneta je odluka o kriterijumima koje mora da ispuni svaki sudija. Stručnost nije jedini kriterijum, već i dostojnost i osposobljenost. Prekobrojni su sada nezadovoljni i ja sam to očekivala, ali moram da naglasim da su se članovi Visokog saveta, i to izabrani, kao i oni po položaju, trudili da savesno i odgovorno urade taj posao.

Ponašali smo se dobronamerno u tom nezahvalnom poslu. Među neizabranim sudijama nalaze se i sudije koje su bile zadužene predmetima u koje su bile uperene oči javnosti i na kojima je država polagala ispit da li je u stanju da se bori sa ozbiljnim krivičnim delima ili ne. Ne bih komentarisala nijednu odluku konkretno, ali neke od ovih sudija su pokušavali da postavljaju uslove pravosuđu ili vlasti. Do nekih informacija o tim postupcima došla sam prilikom preuzimanja funkcije vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog suda, kada sam sa dotadašnjom predsednicom razgovarala pet sati i kada me je upoznavala sa konkretnim sudijama i konkretnim slučajevima.

Te informacije o radu Visokog saveta nisam koristila, jer ih nisam prihvatila zdravo za gotovo ali iz tog razgovora sam zaključila da su neke sudije pokušale da ucenjuju pravosudnu vlast i državu. Sebi sam postavila pitanje zašto to meni govori, a da ništa nije preduzela iako je imala na raspolaganju više mogućnosti. Ne znam zašto sebe vidi kako to ona kaže „kao zaostali pasulj u loncu”.

Da li ona smatra da je njeno mesto među onim koji nisu izabrani ili da su neizabrani trebalo da ostanu u tom, kako ona kaže, loncu. Svima je jasno da taj lonac nije proključao pre šest meseci, imala je ceo predsednički mandat i mogla je da učini mnogo toga da jedan broj sudija ne dođe pod udar kriterijuma. Sama je govorila dok je bila na čelu pravosuđa, da su potrebne reforme od 2001. godine i da sudije moraju biti stručne, obučene i dostojne. Ne sme se zaboraviti da je učestvovala u izradi nacrta i predloga zakona na osnovu kojih se vrši reforma pravosuđa.

Do kakvih ste saznanja došli?

– Postoje sudije koje imaju kafiće, kafane, butike, servise za pranje vozila ili se bave nekim drugim privatnim delatnostima. To je nespojivo sa sudijskom funkcijom. Bilo je slučajeva da postoje sudije koje su sklapale ugovore o doživotnom izdržavanju sa strankama u postupku i da su ti postupci dolazili i do Vrhovnog suda. U nekim slučajevima su odluke došle i u moje ruke. Bilo je mnogo toga, izbornih predmeta, statusnih pitanja. Neke sudije su dozvolile sebi da, radeći u nekim važnim predmetima, manipulišu odlukama u vezi sa svojim izborom i budućim statusom u pravosuđu.

Pokušali smo da izbegnemo da to javno komentarišemo i bili spremni da svakom pojedincu objasnimo razloge neizbora, ali s obzirom na medijski linč koji oni kreiraju, prinuđeni smo da o nekim razlozima za neke pojedince javno progovorimo.

Rekli ste da Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, zna zašto nije izabrana i pomenuli odluku Upravnog odeljenja Vrhovnog suda.

– Odluka Upravnog odeljenja VSS je jedna stvar. Ona nije kriterijum koji ima veze sa neizborom Dragane Boljević. Zar mislite da bismo prema Dragani Boljević imali drugačiji kriterijum? Društvo sudija zna za odluku Upravnog odeljenja Vrhovnog suda, koja je doneta u vreme kada je predsednica Suda bila Vida Petrović-Škero. Nemam pravo da komentarišem tu odluku ali ona neće ostati tajna.

Kakva je to odluka?

– Pitajte Društvo sudija. Nemam ništa lično protiv Dragane Boljević, naprotiv, imamo korektne odnose, ali ne bih želela da dozvolim sebi da pređem granicu uvreda koje ona u poslednje vreme izriče na moj račun. Osnovi odluke o kriterijumima koje je doneo Savet bili su upravo oni koje su sačinili uvažene i afirmisane sudije u Srbiji, koji su članovi Društva. Ne mogu da osporim znanje i stručnost mojih kolega Zorana Ivoševića, Radmile Dragičević-Dičić, Siniše Važića ili Slobodana Nadrljanskog. Svi oni su članovi Društva sudija. Saradnju sa Visokim savetom sudstva prekinuo je Upravni odbor Društva.

Društvo sudija navodi da su izabrane neke sudije koje nisu dostojne sudijskog posla, da je izabran jedan sudija koji je preminuo, jedan za koga je podnet predlog za razrešenje i da je četvoro sudija izabrano u po dva grada i zaključuje da je to učinjeno u brzini. Kako to komentarišete?

– Meni je žao ako su članovi Upravnog odbora Društva sudija došli do podataka da postoje sudije koje su nedostojne iz bilo kojih razloga. Bilo bi korektno da su to ukazali Visokom savetu sudstva. Ako je tačno da smo izabrali nekoga ko nije dostojan da bude sudija, to nije sveta odluka jer postoji postupak razrešenja, ali neko treba da nam ukaže da su te sudije zaista nedostojne.

Nisam znala za kolegu koji je preminuo i zlonamerno je što nam se to stavlja na teret. Mi to prosto nismo znali. Smatram da je trebalo da nas predsednik tog suda obavesti. Ne mislim da smo mi time uznemirili njegovu porodicu, već da je porodica dobila satisfakciju da je to bio častan sudija.

Da li je rad Saveta mogao da bude transparentniji?

– Da li je trebalo da za svakog od nekoliko hiljada kandidata obaveštavamo javnost o njihovim radnim i privatnim biografijama kao i da otkrivamo sve pozitivne i negativne komentare njihovog rada? Ili to možda znači da tačno obavestimo javnost kog datuma o kojim sudijama odlučujemo? To bi dovelo do paralize rada suda.

Društvo sudija kaže da je Visoki savet sudstva razmatrao 5.300 prijava u ukupno 400 radnih sati, odnosno da se o svakom sudiji odlučivalo po pet minuta.

– Savet je radio na osnovu dnevnog reda. Ti prigovori su neosnovani, jer to što je bilo 5.000 prijava ne znači da je bilo isto toliko ljudi, već da je više kandidata podnosilo prijave na više mesta. Da li je bilo tri ili pet minuta, ne znam, mislim da je i to zlonamerna primedba jer nije tačna. Mi se nismo rukovodili kriterijumom eliminacije.

Da li je opštim izborom sudija u Srbiji sprovedena lustracija?

– Lustarcija se sprovodi po određenim pravilima. Sećam se da je 2001. godine tadašnji ministar pravde tražio da se preispita uloga oko 50 sudija u izbornim postupcima. O tim sudijama tadašnji predsednik beogradskog Okružnog suda odbio je da razmatra smatrajući da za to nema osnova, da ne postoje dovoljno sigurni pokazatelji koji bi utvrđivali da su se te sudije obrukale i da li su radile protivno zakonu.

Ako tada najviši nosioci pravosudnih funkcija nisu želeli da se bave time, jer su smatrali da nisu svi slučajevi isti, mislim da je to posle 13 godina još mnogo teže utvrditi. Sasvim sam sigurna da u mnogim gradovima u Srbiji, gde smo za to imali pouzdane dokaze da su pojedinci koji su pripadali pravosuđu bili kreatori takvih odluka i vršili pritisak na nekoga da donese takvu odluku, takvi ljudi nisu izabrani.

Ja sam apolitičan čovek i znam kako bih postupila. Sudovi su donosili odluke kojima su odbijane tužbe koalicije DOS protiv sudija. Nije bilo razloga da se te sudije ne nađu na sudijskim mestima. Ako je tadašnji vrh pravosuđa posle 5. oktobra odbio da to razmatra, moramo imati bar približno iste kriterijume i parametre sada.

Dorotea Čarnić

-------------------------------------------------------

Tadić:Nije bilo političkih pritisaka

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da nije bilo političkih pritisaka prilikom opšteg izbora sudija i tužilaca, a da je reforma pravosuđa ključ za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. „Nijedna reforma ne može da bude idealna i niko nije očekivao da će svi delovi društva i političke stranke reći da je to prava stvar”, rekao je predsednik Tadić posle susreta sa zaštitnikom prava građana Sašom Jankovićem.

Predsednik Srbije je kazao da će saslušati sve primedbe koje dolaze iz sindikata i strukovnih udruženja, ali je ponovio da nije bilo političkih pritisaka prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija, jer bi toobesmislilo izbor sudija i tužilaca.

Tanjug