Velika finala

Bliži se kraj godine, pa se završavaju poslovi i svode računi. Televizijske kuće ulaze u velika finala svojih višemesečnih programskih ciklusa. TV Pink je upravo zatvorio „Farmu” iz koje je pobednik izašao sa sto hiljada evra. To, međutim, ne znači da s Pinkovog ekrana konačno odlaze i on i svi ostali koji su se sedmicama pred kamerama otkrivali, bukvalno i figurativno, u svojoj farmerskoj svakodnevici. Gledaoce kojima nije bio dovoljan dosadašnji uvid u lične i kolektivne doživljaje okupljenih pevačica, repera, manekenki, glumaca, novinara... televizija će obradovati novim nastavcima, sada u vidu izvoda, probranih sekvenci, „dajdžestiranih” izdanja. Što da gledalište ne uživa još malo!?

Uzbuđenje raste i uz „Velikog brata” na B92. Izbacivanje napreduje, krug pretendenata na pobedu sve je uži, već se sluti ko bi se mogao ispostaviti najotpornijim u ovoj borbi za opstanak, ne mnogo manje surovoj od one u Foksovom serijalu „Survivor”. Ovaj poslednji se kalendarski prvi završio, no i on je imao svoja naknadna prepričavanja u specijalnim emisijama, da bi se premostio vreme do početka novog ciklusa. Kad rijaliti šou jednom zasedne na ekran – ne napušta ga.

Zasela je, srećom, na ekran RTS-a „Slagalica”. I u njoj je u toku superfinale, u šesnaestoj godini prikazivanja. I tu se vodi bitka za nagradu koja se, najzad, primakla sumi iz nabrojanih rijalitija.

Bilo je, uostalom, krajnje vreme. Ne toliko zbog učesnika ovog kviza. Nadmetali su se oni zbog izazova druge vrste i bivali zadovoljni osvojenim rečnicima, enciklopedijama i pokojim putovanjem za dvoje. Važno je zbog masovne TV publike kojoj se šalje poruka da i znanje vredi, to jest da se opštom kulturom, dobrom obaveštenošću, visprenošću, logičnim razmišljanjem, poznavanjem činjenica u igri s televizijom može osvojiti kuća.

Ona je, istina, montažna, a ne tvrdo građena i kompletno opremljena kao u rijalitiju. Možda je takvo izjednačavanje iluzorno i očekivati.

S jedne strane, teško je naći sponzore jer je njima sasvim jasno da „Slagalica”, uprkos nesumnjivoj popularnosti, ne može po rejtingu da se meri sa izveštačeno-tračersko-egzibicionističkim zavrzlamama po raznoraznim farmama i kućama. S druge strane, pokazalo se da mudrice iz „Slagalice” baš ne prave reklamu ni samoj televiziji. Recimo, ne znaju, najbolji među njima, junake serije „Srećni ljudi”.

Ne bi, verovatno, znali više odgovora ni da su se pitanja odnosila na '„Ulicu lipa”, „Selo gori a baba se češlja”, „Ono kao ljubav”... O ostalim naslovima, konkurentskih kanala, da se i ne govori. Ko se sprema za kviz znanja manje gleda – više čita. A kad gleda – bira. Histori, Diskaveri, Nešinel džiografik, Enimal plenet, Do-Kju...

Domaći programi nude mu, nažalost, nesrazmerno više površne zabave, jalovih pričaonica i lokalnih političkih aktuelnosti nego emisija koje šire vidike, bogate znanje, uvećavaju pamet. Javni RTV servis bori se, nema sumnje, da uspostavi ravnotežu i održi nivo. Ali će rizik neprijatnih iznenađenja izbeći ako sebe i svoje emisije izostavi iz sadržaja svoje „Slagalice”. A i pristojnije je tako.