Restrukturisanje Deda Mraza

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, decembra – Božić je doneo dobrodošli predah od napornog prazničnog šopinga, obavezni pokloni su pre jutra uredno složeni ispod ukrašenih jelki, porodice su na okupu...

Praznična idila je povod da se ovde konstatuje kako je kraj godine bolji od njenog početka; nije sve doduše isto kao što je nekad bilo, ali ni budućnost sada nije tako crna kao što je to bila nedavna prošlost. Trgovci su (uglavnom) zadovoljni: kupci su se „otvorili” ove praznične sezone više nego lanjske.

A šta je sa razlogom za praznik, Hristovim rođendanom? Verski aspekt Božića je ovde nekako sporedan, to je ovde reklo bi se sasvim sekularni praznik, za sve. Amerika jeste većinski hrišćanska, ali primetno na manje dogmatski način nego drugde. Religija je ovde nekako više kolektivni čin, nego individualno uverenje.

U glavnoj ulozi zato nije Isus, nego debeljko u crvenom odelu i sa belom bradom – Sveti Nik(ola), Santa Klaus, odnosno Deda Mraz (Božić Bata). On je u svim filmovima koji se danas (petak) emituju na TV kanalima, o njemu se peva u popularnim božićnim pesmama i o njemu se piše u novinama. On je, uostalom, taj koji proverava da li su deca bila dobra ili nevaljala prethodne godine, pre nego što im uruči poklone za novu.

Ali Deda Mraz je povod i za priče u kojima se prelamaju neka današnja američka realnost i preokupacije.

O Deda Mrazu, koji je metafora za ozbiljnu temu, tako na svojim komentatorskim stranama piše i „Vašington post”. U tom duhovitom komentaru, Santa, u svojstvu šefa „Santa korporacije”, svim zaposlenima i kooperantima šalje lično cirkularno pismo u kome ih obaveštava da teška vremena zahtevaju nepopularne mere: biznis za koji se dugo verovalo da je otporan na svaku recesiju teško je pogođen tekućom ekonomskom krizom, pa su globalni zastoj i promene u proizvodnom i transportnom okruženju iznudili veoma tešku odluku – da se firma restrukturiše.

Prva mera je da se drastično smanji broj zaposlenih: 20 odsto patuljaka koji prave igračke će otići u prevremenu penziju. Polovina onih koji ostaju na platnom spisku radiće iz svojih kuća, sopstvenim alatom. Radna mesta koja nisu striktno u proizvodnji biće ugašena (novom sistematizacijom), a oni koji na taj način gube posao dobiće darežljive otpremnine, uz mogućnost da se besplatno prekvalifikuju. Oni koji ostaju na Severnom polu mogu da podnesu molbe za prijem u „Fondaciji Santa postaje zeleni”, gde bi radili na obuci belih medveda da plivaju.

U 2010. biće otvoren internet-sajt kao alternativa tradicionalnoj isporuci poklona na sankama sa irvasima. Onlajn će biti i usluga sedenja u Deda Mrazovom krilu (funkcija „četovanja”), a virtuelne čarape će biti punjene elektronskim igračkama. Irvasima koji time ostaju bez posla preporučuje se da se presele u Njujork, gde bi mogli da vuku fijakere za turiste u Central parku... Zatvara se i odeljenje „Dragi Deda Mraze” – sva pošta će biti preusmeravana ka novom korisničkom servisu u Indiji...

U momentu kad ovo pišemo, nije bilo reakcije profesionalnih Deda Mrazeva kojih u Americi ima oko 4.000 (održavaju redovne godišnje konvencije na kojima razmatraju iskustva i načine da poboljšaju svoje usluge, kako bi povećali zadovoljstvo mušterija). Njima je inače bačena drugačija predbožićna rukavica izazova: da to što su bucmasti i zaokrugljeni u struku nije više poželjno – jer je loš primer.

Za lik Santa Klausa kao simpatičnog debeljuce koji je usađen u američku kulturu najzaslužnija je „Koka-Kola”, koja ga kao glavnog isporučioca njenih božićno-novogodišnjih čestitki „angažuje” još od 1931, dakle već blizu osam decenija. Njegova punoća trebalo je da simbolizuje prosperitetnije vreme koje dolazi s novom godinom, ali sada se misli kako to u najmanju ruku nije više vaspitno.

Jedna trećina ovdašnjih Božić Bata je zaista predebela – otprilike isto kao i odraslih Amerikanaca. Ta prekomerna gojaznost sve više postaje nacionalni problem, zdravstveni i socijalni, pa će Sante izgleda morati da se, uz pomoć gospođa Klaus, bace na ozbiljnu dijetu...

Milan Mišić