Sud bez krajnjeg zaključka

Očekivanja od mišljenja Međunarodnog suda pravde na pitanje Generalne skupštine OUN o međunarodnopravnom utemeljenju priznavanja nezavisnosti Kosova bila su velika. O tome su javno govorili političari strana u sporu. Međutim, posle procesa pred MSP u Hagu, od 1. do 10. decembra 2009. godine, jedino je izvesno da će studenti i profesori, uz pitanje o odluci Ustavnog suda Kanade u slučaju Kvebeka, pitanja o mišljenju Badinterove komisije i principima EU za priznavanje novih država, dobiti i novo ispitno pitanje o mišljenju Međunarodnog suda pravde.

podnesci i sama rasprava na Sudu, u kojoj je učestvovalo 28 zemalja, pokazali su sledeće:

Srpska delegacija je tvrdila da kosovske institucije (kao ,,privremene”) nisu imale pravo da donesu ,,akt o otcepljenju”, te da su tim činom ,,potkopani temelji međunarodnog prava”. Beograd je stavio akcenat na osporavanje prava Kosova, odnosno Albanaca s Kosova na samoopredeljenje, tvrdeći da je reč o „etnički motivisanoj secesiji“. Iznenađujuće je to što nije snažnije argumentovana povreda teritorijalnog integriteta Srbije. Iznad svega slabost pozicije Srbije je u insistiranju na secesiji koja inače nije predmet međunarodnog prava. Drugi protivnici nezavisnosti Kosova su koristili pravnu argumentaciju da se suverenost država mora poštovati i da fragmentacija država može biti presedan za ceo svet, što bi vodilo u haos i nestabilnost.

Priština i države koje su podržale jednostrano proglašenje nezavisnosti insistirale su na novostvorenom stanju, na tome da je Rezolucija SB 1244 predvidela nezavisnost kao ishod i da su vlasti Kosova postupile na osnovu ocene Martija Ahtisarija da je nezavisnost Kosova jedino održivo rešenje.

Iako su i Beograd i Priština najavljivali da će mišljenje suda potvrditi njihovu politiku, to se neće dogoditi. Najverovatnije će Sud izbeći da izloži krajnji zaključak jer je priznavanje novih država pitanje suvereniteta, odnosno odluka pojedinačnih država. Sud će analizirati izložena mišljenja kao i uslove u kojima je došlo do proglašenja nezavisnosti. Uostalom, od Suda nije ni tražena presuda, koju ne može ni da izrekne, već neobavezujuće mišljenje. Zbog toga će, kao što su već i najavili, Beograd i Priština pribeći taktici da, barem svojoj javnosti, nametnu svoju interpretaciju mišljenja Suda. Mogućnost različitog tumačenja budućeg mišljenja na svoj način je najavio i predsednik suda Hisaši Ovada, koji je, nekoliko dana pre nego što je rasprava i počela, izjavio da će mišljenje biti sveobuhvatno, ali ne i jednoznačno.

Priština i njeni zapadni sponzori su bili prinuđeni da prihvate izazov Rezolucije UN i u tome su pristupili po načelu „ako ne možeš da pobediš, ti se pridruži“. Zauzvrat, razvili su zajedničku strategiju pojačanih aktivnosti na međunarodnom priznavanju Kosova i plan za delovanje posle izricanja mišljenja. Ta strategija se oslanja na isticanje po Kosovo pozitivnih elemenata, a loše strane će se amortizovati stavom: „Tačno je da Kosovo nisu svi priznali, ali bitan je kvalitet. Kvalitet je na strani međunarodnog priznanja Kosova i on će, na kraju, dovesti i do priznanja od strane svih“. Cilj ove strategije je nastavak aktivnosti na međunarodnom priznanju uz jačanje pritiska SAD i njenih saveznika na „kolebljive“ zemlje.

Takođe, Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije, na samom početku ,,istorijskog procesa”, izjavio je da očekuje da će donošenje savetodavnog mišljenja učvrstiti ,,našu interpretaciju kao preovlađujuću u međunarodnoj areni”. Uz to, ministar Jeremić i, kasnije, predsednik Srbije Boris Tadić, izrazili su nadu u otvaranje novih pregovora u kojima će se doći do kompromisa o budućem statusu. O tome šta bi bila tema pregovora nema jasnih stavova. No, jasno je da novih pregovora o statusu Kosova neće biti ali da postoji potreba za pregovorima o mnogim političko-tehničkim i bezbednosnim pitanjima. Trenutni odnosi u vladajućoj koaliciji u Srbiji ne obećavaju previše što se tiče ovih pregovora. U ovom momentu je najvažnije da se obezbedi potpuna podrška ministru policije u ostvarivanju sporazuma o saradnji s Euleksom.

Koordinator Foruma za etničke odnose