Otac prijavio sina američkoj ambasadi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 27.  decembra – Posle šoka zbog pokušaja da se iznad Detroita obori avion sa skoro 300 putnika, ali i olakšanja što ta teroristička diverzija nekim čudom nije uspela, nadležni u Americi se preispituju zašto su omanule mere preventive, dok se javnost bavi likom mladog Nigerijca i razlozima zašto je, pošto je iskusio sve njegove blagodeti, postao neprijatelj Zapada.

Kad je o prvom reč, zaista je čudno da se nije upalila nijedna crvena lampica još od momenta kad je 23-godišnji Umar Faruk Abdulmutalab prošle godine zatražio da putuje u Ameriku na jednu „versku ceremoniju”, a konzulat u Londonu mu izdao dvogodišnju vizu za više ulazaka. On je naime u to vreme već bio na takozvanoj TIDE listi (na kojoj je 550.000 imena svih koji pripadaju „terorističkom okruženju”), mada ne i na užem spisku (4.000 imena) koji aktivira alarm prilikom provere putnih dokumenata.

Misterija je i zašto sa prve nije prebačen na drugu jer se predočava da je njegov otac, ugledni nigerijski bankar i čest posetilac SAD, američkoj ambasadi u nigerijskoj prestonici još pre šest meseci skrenuo pažnju na ekstremističke stavove sina. Kontaktiran posle prekjučerašnjeg događaja, otac nije krio svoje iznenađenje što je porodičnom otpadniku uopšte dozvoljeno da putuje u Ameriku.

To znači da jedino porodica, bogata ne samo po nigerijskim, nego i po zapadnim standardima (poseduje nekoliko kuća u Lagosu i sedmospratnicu u centralnom Londonu), nije zatečena zbog njegovog pokušaja da ubije sebe i 277 putnika „erbasa” u momentu kad je sletao na aerodrom u Detroitu. Tragediju je po svoj prilici sprečila samo njegova nespretnost u potpunom aktiviranju izuzetno moćnog PETH eksploziva, koji je kroz kontrole prošvercovao u gaćama, a onda, posle priprema u avionskom toaletu, pokušao da detonira pošto je donji deo tela prethodno pokrio ćebetom s objašnjenjem da ga je zaboleo stomak.

Taj samoubilački naum srećnim sticajem okolnosti nije uspeo, izbio je samo manji požar koji je teroristi-samoubici naneo ozbiljne opekotine. Avion je uspešno sleteo i, po proceduri za ovakve situacije, bio je parkiran na posebnom delu aerodroma da bi prošao kroz detaljni pregled, čemu su bili podvrgnuti i sve putnici.

Abdulmutalab, koji je još u bolničkom pritvoru, i formalno je optužen za pokušaj rušenja aviona. Nema zasad zvanične potvrde da li je delovao sam ili su verodostojne njegove izjave date na prvom saslušanju agentima FBI, da je eksploziv preuzeo od pripadnika Al Kaide u Jemenu, zajedno sa uputstvima za upotrebu.

Ova druga verzija se čini uverljivijom. Kongresmen Piter Hoekstra, član Obaveštajnog komiteta Predstavničkog doma, izjavio je kako su mu pouzdani izvori rekli da su američke službe znale da je Abdulmutalab „šurovao sa Al Kaidom” najmanje nekoliko meseci, „a možda i nekoliko godina”.

Pod lupom je sada, pre svega, njegova „jemenska veza”, mada će, kako se iznosi, jemenskim vlastima biti potrebno duže vreme da utvrde da li je zaista bio u njihovoj zemlji, s obzirom da je njegovo ime prilično uobičajeno među muslimanima i da se piše na nekoliko načina.

Mreža Al Kaide u Jemenu, koji kao da izrasta u uporište ove terorističke organizacije po značaju gotovo podjednako važno kao ono u Pakistanu, krajem oktobra na svom veb sajtu objavila je poziv sledbenicima da koriste male količine eksploziva za ubijanje Zapadnjaka u avionima i na aerodromima, zbog njihovog „rata protiv Islama”. „Deset grama eksploziva koji može da se napravi od onoga što vaša majka ima u kuhinji može da postane moćna samoubilačka bomba, ili da se postavi u muzičke uređaje, ramove slika...”, kaže se u tom pozivu.

Potvrda rastuće važnosti jemenske filijale Osame bin Ladena jeste i neuspeo atentat prošlog avgusta na jednog princa iz vladajuće porodice Saudijske Arabije zaduženog za antiterorizam. Atentator je uspeo da, na putu iz Jemena u Džedu, prođe kroz dve aerodromske kontrole i pretres prinčevog obezbeđenja.

Ostaci eksploziva sa Abdulmutalabovog tela sada su na analizi u laboratorijama FBI. Na snagu su, inače, stupile nove mere kontrole putnika u avionima koji sleću na američke aerodrome čiji se detalji ne iznose u celosti, ali se naglašava da nisu svuda iste. Među njima je i detaljni pregled svih delova tela, detaljna inspekcija ručnog prtljaga i zabrana napuštanja sedišta u završnom satu leta, kada neće biti dozvoljen ni pristup ručnom prtljagu. U američkom vazdušnom prostoru posada uz sve ovo neće više davati obaveštenja o poziciji aviona.