Novinarska kuća na temeljima zaveštane vile

Vrnjačka Banja – Na prelepoj lokaciji, takoreći usred Vrnjačke Banje, Udruženje novinara Srbije još od 1972. poseduje vilu sa prostranim placem. Međutim, zgrada je vremenom oronula, a okućnica se – smanjivala. Novinari, bez dovoljno novca za održavanje nasleđene imovine, prepustili su objekat zubu vremena, a plac su „štrpkale“ komšije i opština, tako da je od 23 ostalo tek sedam ari.

Pre nekoliko dana, Nino Brajević, generalni sekretar UNS-a, i Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora UNS-a, razgovarali su sa predsednikom vrnjačke opštine Zoranom Sezivićem, i saglasili se da lokalna samouprava na ime dela placa koji je uzet za put i ulice umanji takse i doprinose za komunalije i da se ubrzano pribavi dokumentacija za izgradnju novog, znatno većeg objekta na mestu pomenute vile, pošto prema rečima stručnjaka nije isplativo ulagati u obnovu postojeće građevine.

– Naravno, za sve to je potrebno mnogo novca, ali smo na dobrom putu da konačno rešimo kakav objekat i za koje namene valja ovde podići. Mogli smo, doduše, sve to i ranije da obavimo, a da novac obezbedimo u saradnji sa privatnim investitorima. No, od toga smo se uzdržali poštujući zaveštanje našeg kolege Jovana Pantelića, koji je tu imovinu namenio isključivo novinarima – kaže za „Politiku“ Nino Brajević.

Pomenuti Jovan Pantelić se rodio u Beogradu 1876, pisao je za „Beogradski dnevni list“, „Golub“, „Zvezdu“, „Bosansku vilu“... Uoči Prvog svetskog rata bio je dopisnik francuskog lista „Matan“ i sa Branislavom Nušićem radio na osnivanju Srpskog novinarskog udruženja. Često je tih godina boravio i u Parizu. Iz francuske prestonice je kao dopisnik slao i tekstove za „Politiku“.

Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, a na mirovnoj konferenciji u Parizu je bio šef pres biroa srpske delegacije. U rodni Beograd se vratio 1924. godine, sa suprugom Žinet Garnije, a njih dvoje su povremeno živeli na imanju u Vrnjačkoj Banji.

Jovan Pantelić je umro 1945. godine. Pošto nije imao potomaka, svu nepokretnu imovinu Jovan je zaveštao Udruženju novinara Srbije u koje je, kao punopravan član, primljen 1945. godine. Pokretnu imovinu je razdelio daljim rođacima.

Njegova supruga Žinet, koja je poživela sve do novembra 1971. godine, u skladu sa poslednjom voljom svog supruga, pet godina pre smrti, sastavila je testament, sudski overen, na osnovu koga je vila u Vrnjačkoj Banji i formalno pripala Udruženju novinara Srbije.