Sedam prioriteta za razvoj srpske nauke

Srbiji je neophodna strategija obrazovanja i to ne samo elite. Poražavajuće je da devet godina posle demokratskih promena, poslednje dve resorne strategije koje nisu usvojene jesu strategije u domenu nauke i obrazovanja. Što se tiče nauke, mi smo završili taj posao i posle višemesečne i kvalitetne javne rasprave, strategija naučnog i tehnološkog razvoja je prosleđena vladi na mišljenje i usvajanje, a dostupna je i na sajtu Ministarstva za nauku, kaže za „Politiku” Božidar Đelić, potpredsednik vlade i ministar za nauku.

Važno je da imamo strategiju na polju obrazovanja, jer je jasno da postoji veza između obrazovanja nacije i njenog blagostanja. Srbija nikako ne želi da bude mesto jeftine radne snage, te moramo imati jasne ideje u kom pravcu će se razvijati obrazovanje elite, ali i društva uopšte. Prošlo je vreme kada neko može misliti da je time što je stekao diplomu završio svoje obrazovanje. Ono mora biti konstantna stvar. Zbog toga će Srbija morati ponovo da razvije ceo sistem kontinuiranog obrazovanja odraslih. Ne da bi se opismenili, već da bi se omogućilo stalno osvežavanje njihovih znanja.

Koje primedbe su iznete tokom javne rasprave o naučnoj strategiji i koje će biti prihvaćene?

Rasprava je počela u junu mesecu i zaključena je početkom decembra. Bilo je na hiljade sugestija, dobili smo komentare od ministara nauke svih evropskih zemalja, evropske komisije, radili smo sa tri inostrana eksperta koje je platio Unesko, održane su desetine tematskih okruglih stolova... Jedan broj sugestija jeste prihvaćen. Jedan od glavnih predmeta rasprave su bili prioriteti, jer je normalno da svaki naučnik smatra da je njegova disciplina važna. Ministarstvo je predložilo, a rasprava potvrdila, sedam nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije, a to su biomedicina, novi materijali i nanonauke, zaštita životne sredine i klimatske promene, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione tehnologije, unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta. Posvećena je značajna pažnja intelektualnoj svojini, i došli smo do rešenja da sam patent pripada državnoj instituciji koja ga je finansirala, a da bar pola prihoda od eventualne komercijalizacije ide onima koji su napravili izum.

Da li je realno očekivati da će se neko od vrhunskih domaćih naučnika sa karijerom u inostranstvu vratiti i šta je preduslov za to?

Mi moramo imati jasne prioritete. Prvi prioritet je da naučnici i intelektualni radnici koji su prisutni u našoj zemlji, nezavisno od njihove starosne dobi, imaju mogućnosti da razviju svoju karijeru u Srbiji. Na bazi takvog napretka, moramo uspostaviti mnogo jače veze sa našom intelektualnom elitom u dijaspori, i obezbediti njihov povratak u onim slučajevima gde postoji zajednički interes. Izolovani program povratka naučne dijaspore, a da u zemlji ne postoje uslovi i ozbiljniji pristup za sve, bio bi osuđen na neuspeh. Zbog toga je od prvoklasnog značaja što je Upravni odbor Evropske investicione banke odobrio 200 miliona evra za naučnu i tehnološku infrastrukturu naše zemlje. Na regionalnom sastanku „Evropa–Zapadni Balkan” 9. decembra podeljena su prva bespovratna sredstva u okviru plana za Zapadni Balkan u iznosu od 26 miliona evra, od čega je Srbija dobila 8,5 miliona. Osim toga, u budžetu za sledeću godinu, uprkos generalnoj krizi, doći će do povećanja izdvajanja za nauku za deset odsto, odnosno za milijardu dinara. Samim tim, budžetska i druga sredstva omogućiće da sledeće godine prvi put efektivno i ciljano ulaganje u nauku dostigne 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je u odnosu na sadašnjih 0,3 odsto značajan pomak. Za dijasporu je, unutar operacije sa Evropskom investicionom bankom, rezervisano oko dvadeset miliona evra. Povratak za sobom povlači i obaveze naučnika, tj. mobilisanje dodatnih sredstava iz inostranstva. Povratnici moraju jačati ceo sistem.

Ali, stručnjaci se još uvek ne vraćaju?

Nije tačno da se ne vraćaju. Oko stotinu naučnika se vratilo u proteklih nekoliko godina. Na Institutu za fiziku, nekoliko laboratorija vode ljudi koji su se vratili. U tehnološkom inkubatoru u okviru Beogradskog univerziteta nekoliko tehnoloških firmi takođe vode povratnici. Ne kažem da je to veliki broj, ali postoje ljudi koji se vraćaju. Susret sa našom naučnom dijasporom je obavezni deo svakog mog putovanja, naučna strategija je poslata na više od 300 adresa naših naučnika u dijaspori, i jedan broj njih nam je dao odlične sugestije. Jedan deo stanova koji ćemo graditi u novobeogradskom bloku 32A biće rezervisan za povratnike.

A kako komentarišete to što se kod nas još uvek mladi ljudi školuju za nepostojeća zanimanja i ona za kojima ne postoji potreba?

To nije samo srpski, već i svetski problem. Recimo, jedan od ključnih problema o kojima je govorio i Barak Obama jeste nedovoljan broj mladih Amerikanaca koji studiraju prirodne nauke. Tačno je da se kod nas samo 37 odsto studenata opredeljuje za prirodno-matematičke i tehničke nauke i integralni deo strategije razvoja nauke jeste dogovor sa Ministarstvom prosvete da već za sledeću školsku godinu kvantitativno odredimo one pravce u obrazovanju koji moraju dobiti poseban podsticaj. U demokratskom sistemu ljudi imaju slobodu da studiraju ono što žele i mi im to nećemo uskraćivati. Međutim, ukoliko želje nisu u skladu sa strategijom države, nema razloga da dobiju budžetsko finansiranje. Sa druge strane, ukoliko je nešto naročito važno za državu, u interesu nam je da obezbedimo dodatna sredstva za školarine i stipendije. Npr. 2006-2007. godine, samo šest odsto diplomiranih studenata je bilo u prirodno-matematičkim naukama, i 31 odsto u tehničko-tehnološkim. Naš cilj je da dođemo do 15 odsto u prirodnim i 35 odsto u tehničkim naukama za pet godina.

Branka Mališ

----------------------------------------------------------

Srbija mora biti prisutna u nuklearnim projektima

U poslednje vreme vodi se polemika oko toga da li treba graditi nuklearnu elektranu ili ne. Ne ulazeći u to da li će do izgradnje zaista doći, ima li u Srbiji stručnih kadrova obučenih za rad sa ovakvom tehnologijom?

Ne, nemamo takav kadar, niti postoji projekat izgradnje nuklearne elektrane. To ne znači da Srbija ne treba da bude prisutna u domenu primena nuklearne energije. Bićemo uključeni u projekte Međunarodne agencije za atomsku energiju, odnosno u primeni nuklearne energije u domenu zdravlja i u domenu poljoprivrede. Posebnu pažnju posvetićemo primeni nuklearne energije u prevenciji raka.