Do zuba naoružani svatovi

Svađe, tuče, pljačke, udesi, ludorije, požari, prevaranti, „otkačene” životinje i poneki „pronalazak” obeležili su godinu za nama na „tragikomičnoj sceni” pod beogradskim nebom, a zabeležila ih je naša rubrika „Motorola”. Želimo vam da se u 2010. ne nađete ni u jednoj od njenih „dramskih uloga”, odnosno da ne budete na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Za svađu su bili orni mnogi.Između ostalih, dve komšinice su se „dohvatile” zbog kontejnera, dve dame raščupale zbog parking mesta, a dve zbog mačaka. Na pijaci je izbila verbalna masovka u „izvedbi” seljaka i nakupaca oko pijačne tezge, a na svadbenom veselju sporečkala se do zuba naoružana mladoženjina i mladina rodbina. Suprug je sekirom pretio ukućanima, sin polupao prozore i nameštaj tražeći bližnjima pare, a novac je potraživala, ali od kasirke, mušterija „opremljena” sataricom.

„Uznemireni” čova gađao je komšije čekićima i „otvorio sezonu” tuča. Sin je pretukao oca, a inače fina sugrađanka suprugu bivšeg muža. Službenik organima reda nije mogao da objasni zašto je potegao kuburu baš na šefa, al’ su se zato vozač i suvozač šakama „objasnili” s pešakom koji im je zasmetao – na „zebri”. Zainteresovane grupe u sudskom procesu nameravale da se „na ferku” obračunaju ispred Palate pravde, ali obezbeđenje ih je sprečilo pozvavši „92”. Telefonskog poziva nije bilo pa je po glavi poklopcem od šahta dobio nesrećnik koji se zatekao na trotoaru. Otac udario ćerku flašom u glavu, muž ženi slomio ruku, a u rvanju tate i mame povređena je šestomesečna beba. Jurišajući sa sekirom u ruci stanodavac je pokušao da se probije kroz zamandaljena vrata do podstanara, a gazdarica, mada nije indijanska skvo, istoimenu alatku hitnula je ka „svom” studentu i – promašila. Dok je čova bajonetom vitlao po bloku, vlasnik psa „obradio” je sugrađanina u parku, u borbi za torbu razbojnik je starici polomio kuk, a koliko je težak umetnički život uverio se stvaralac koga je nasilnik ugrizao za palac.

Pljačkaši su bili veoma inspirisani. Preteći nožem oteo laptop, istrgao burmu neznancu u prodavnici, pretio zapakovanom ciglom u menjačnici... Obijen je frižider za sladoled, upriličena velika krađa čokolada, a i mladenci su zatekli praznusobu: njihovi darovi „dobili su noge”. Vikendaš je ostao bez ćebadi i 20 litara rakije, kamiondžiji maznuli uređaj za navigaciju, a da što se imovine tiče nije sigurno ni na onom svetu uverio se pokojnik šest ašova pod zemljom: „posetioci” su ga opelješili u rođenom grobu.

Izazvao udes, pa pobegao – to više nije novost, već surova svakodnevica. Pešaka udario znak posle sudara vozila, staricu auto dok je bacala smeće, a saobraćajca kola „očešala” nasred raskrsnice.

I nezgode su bile više nego nezgodne. Sa prvog sprata pao u septičku jamu, devojčica sa zida tvrđave, a nastavnik fizičkog – sa škole.

U ludorijama se istakli: lik koji je pokušao da se popne na bilbord, srednjoškolac koji je zbog loših ocena pobegao sa drugaricom od kuće, šofer što je polomio rampu i prošao pre voza, veseljak koji je „regulisao” saobraćaj na Karađorđevom trgu, kao i „urbanista” koji je džipom sprečio asfaltiranje ulice. „Najmotorolisti” su zaključali i majstora u kupatilu, zarobili poštara, trulim pomorandžama gađali automobile, jajima prolaznike, a iznervirana domaćica frljnula je đubre sa 12. sprata. Zamalo da pogodi damu koja je skakala po haubi četvorotočkaša jer joj je sve dozlogrdilo.

Osim nekoliko većih požara, bilo je i sijaset manjih, upozoravajućih. Uglavnom su žene zanesene omiljenom serijom zaboravljale ručak na ringli. Mada nije gledao TV, talentovanom kuvaru zapalila se šerpa, a on se onesvestio.

Životinje su stvarno poživotinjile: srna se šetala kolovozom, vučjak uplašio nudiste, a motociklista zbog mačke odleteo sa dvotočkaša.

Ništa manje nisu bili „zanimljivi” ni „pronalasci”. Policija je pronašla Avganistance u žbunju, u grmu ne zeca, već kašikare, u blizini vrtića radnici su iskopali granatu, a ispod šina – ljudski skelet. Komšija otkrio pet metaka pred vratima, a drugi isto toliko zmija u podrumu.

I prevaranti su bili kreativni. Lažni policajac razmenjivalo je evre, a tobožnji humanitarci zvonili stanarima na interfon.

Najzad, vremešnom gostu u hotelskoj sobi desila se životna neprijatnost. Leškario je i razmišljao gde bi te noći mogao da se provede u svetskoj prestonici zabave. Uzbuđen ponudom, osmehnuo se i... umro, prirodno, „od smrta”. Nije ni slutio da će baš u Beogradu „izaći” na rajsko mesto, a kamoli da će postati – „motorolista”.

Darko Kalezić