Svi naši rođaci

Srbi su po tradiciji familijaran narod i veoma se ponose ako mogu da nabroje nekoliko kolena svojih predaka. Bar je ranije tako bilo. Nije mogla da prođe svadba ili neki drugi veliki događaj u životu jedne porodice bez bliže i dalje rodbine. Taj običaj okupljanja zadržao se i do današnjih dana, ali kada se povede razgovor na temu srodstva, mnogi se zbune i ne znaju „šta im je ko po očevoj ili po majčinoj liniji”. 

– Došlo je neko čudno vreme, kada se rodbina prilično otuđila. Između tih svečanosti koje se dešavaju „jednom u sto godina”, uopšte se ne posećuju, pa kad se sretnu mnogi se i ne poznaju. A šta je sa poštovanjem roditelja, braće sestara, svekra, svekrve, tazbine, snaje, zeta, devera, zaove, jetrve...? – pita se mr Pavle Dželetović Ivanov, koji je dobar deo svoga života posvetio istraživanju roda, rodbine i srodstva.

Sa očeve i sa majčine strane

Da bi nam neki odnosi i relacije krvnih veza bili jasniji, polazeći od porodice, kao osnovne ćelije društva, naš sagovornik iznosi i osnovna tumačenja, pa kaže:

– Dok su u drugim narodima svi rođaci, jednostavno, samo rođaci, naš jezik je po tom pitanju maštovit, pa i duhovit.

Dakle, otac mog oca je mojoj majci svekar. On je onaj koji sve kara, to jest grdi, glava porodice i neprikosnoveni autoritet. Majka mog oca je mojoj majci svekrva. Ta reč može dvojako da se tumači. Kao „sve kriva”, ali i kao „otrovna” žena koja bi se „sve krvi” napila toj mladoj ženi koja joj je otela voljenog sina.

Žena udajom postaje snaja roditeljima njenog muža i čitavoj familiji, a muškarac ženidbom postaje zet svim članovima porodice. Ženidbom se stvara srodstvo između dve porodice i oni se međusobno oslovljavaju: „prijatelju” i „prijo” ili „prikane i prijice”, kada se svojataju. Ovo srodstvo ponegde se naziva i tanka krv ili ženska loza. Po toj liniji, otac moje majke mom ocu je tast, a njena majka mu je tašta. Taština je sinonim za sujetu, pa se ovoj ženi pripisuje samoljublje i uobraženost, mada je ona u praksi daleko više naklonjena svojim zetovima, nego svekrve snajama.

Tetke, strinke, ujne...

Sestre moje majke mom ocu su svastike i nisam siguran koja je etimologija te reči, ali je zato kod pašenoga, odnosno muževa sestara moje majke, značenje mnogo jasnije – oni se osećaju kao paše.

(/slika2)Sestre moga oca mojoj majci su zaove. Pitamo se da li snajke nisu smislile naziv za muževljevu sestru, jer prilično nagoveštava značenje – zaova je ona koja je zla. Netrpeljivost između snaje i zaove opisana je i u narodnim pesmama gde se kaže da niko brata ne može voleti više od njegove majke i sestre.

E sad, i majčine i očeve sestre meni su tetke. Ona je vrlo omiljena ličnost, mada se u žargonu reč tetka koristi za stariju ili staromodnu žensku osobu koja se oblači ili razmišlja kao „tetka”.

U toj podeli rodbinskih uloga teča, tetkin muž, neprimetan je. Ujak, majčin brat je već mnogo značajnija figura u porodici. Njegova žena meni je ujna. Ali, njih dvoje su u senci očevog brata koji je meni stric, a mojoj majci dever, i naročito njegove žene, odnosno moje strine. U slengu strina označava dosadnu, džangrizavu i ne baš omiljenu osobu, za razliku od ujne koja se ne pominje u negativnom kontekstu, izuzev ako je u isto vreme nekome i strina.

Ipak, odnosi među jetrvama su odvajkada izazivali najveću pažnju u familiji. To su žene rođene braće. Ova reč o tome dosta i sama govori. Pretpostavlja se da potiče od reči jetra, što ukazuje na sledeće: nekada, kada je u kući čitava familija živela zajedno, bilo je teško složiti naravi tolikih snajki, pa je između njih neprestano bilo trvenja, te su jedna drugoj „jele jetru” ili, što bi se reklo, „vadile dušu”. Mada danas žive u odvojenim domaćinstvima, to kao da im je prešlo u naviku – zaključuje Pavle Dželetović Ivanov, malo u šali, malo u zbilji.

Dana Stanković

-----------------------------------------------------

Beli udovac

Udovac je čovek kome je žena umrla, a udovica kojoj je muž umro. Kada se udovac oženi drugom ženom, njoj su njegova deca pastorčad, a ona njima maćeha. Isto i ako se udovica uda za drugog, njena deca su mu takođe pastorčad, a on je njima očuh. Ako se u ovom braku rode deca, onda su oni polubraća i polusestre.

Postoji i beli udovac, a to je onaj čovek čija je žena na duže odsutna od kuće, na primer zbog odlaska na specijalizaciju, lečenje i slično. U slučaju da je muž na duže negde otišao, pa će da se vrati, za njegovu ženu kažu da je bela udovica.

---------------------------------------------------

Rođački odnosi po generacijama

Sin
Otac
Deda
Pradeda
Čukundeda
Navrndeda
Kurđel
Askurđel
Kurđup
Kurlebalo
Sukurdov
Surdepač
Omžikur
Kurajber

--------------------------------------------------

„Bog, pa kum”

U našem narodu kumstvo je najjače duhovno srodstvo i poštuje se kao najveći rod po krvnoj liniji, a kaže se „Bog, pa kum”. Kum venčava i krštava i njegova dužnost se prenosi s kolena, na koleno. Kum se nekad uzimao iz bolje stojeće ili kuće koja je ravna svojoj, da bi se od kuma, u slučaju nužde, mogla zatražiti pomoć i zaštita. Prilikom biranja kuma pazi se da on ne bude sused sa imanjem da ne bi došlo do svađe.