Pariz, usnuli grad

Od našeg dopisnika

Pariski noćni život je na putu da zamre, tvrde autori peticije koja ovih dana kruži Internetom. Njen slogan je „Pariz, mrtav grad”, uz upozorenje: „Zatvoreno zbog mrtvog grada. Obratite se narednoj prestonici”.

Ova peticija, upućena ministarstvu kulture i gradskim vlastima, u roku od nekoliko dana doživela je neočekivani uspeh, sa više od deset hiljada potpisa i postala jedna od glavnih novogodišnjih tema. Vlasnici koncertnih sala i diskoteka, muzičari i svi oni koji učestvuju u pariskom noćnom životu jedinstveni su u oceni da nešto hitno mora da se preduzme kako se grad ne bi pretvorio u evropsku prestonicu spavalica.

Mnogobrojni muzičari i didžejevi su spakovali kofere i uputili se ka Berlinu, Londonu, Barseloni ili Pragu. Mnoge diskoteke su prinuđene da stave ključ u bravu, poput kluba „ Loko” na Pigalu, koji će se pretvoriti u restoran. Popularna koncertna sala „Belviloaz” od septembra je otkazala 50 odsto klupskog programa iz straha od zatvaranja.

Razlozi za ovakvu situaciju su mnogobrojni, od ekonomskih, zbog velikih troškova u prestonici i urbanističkih, odnosno velike centralizacije Pariza, zbog čega je teško otvoriti nova mesta i zvučno izolovati stare zgrade (za razliku, na primer, od istočnog Berlina, gde je mnogo lakše i jeftinije iznajmiti prostor), do zakonskih.

Kazne su počele da pljušte nakon što je početkom 2008. godine na snagu stupila zabrana pušenja, koja se nadovezala na dekret o zabrani pravljenja buke posle 22 časa. Vlasnici barova i diskoteka zato plaćaju velike kazne zbog graje koju prave njihovi gosti koji puše na ulici.

Potpisnici peticije govore o sve većim pritiscima policije, od visokih kazni do zatvaranja lokala. Noćni klubovi sve teže dobijaju dozvolu za rad do 4 sata ujutru, dok se barovi zatvaraju u 2 sata ujutru. Vlasnici klubova plaćaju kazne i ukoliko izbije nered u njihovoj okolini, pa je tako jednom od najpopularnijih klubova na Seni, Batofar, zabranjen rad na šest meseci zbog tuče do koje je došlo na 150 metara od ulaza.

Komparativna studija koju je naručila gradska skupština pokazuje da je pariski noćni život na poslednjem mestu u poređenju sa Londonom, Barselonom, Amsterdamom i Berlinom. Slabosti „Grada svetlosti” su mnogobrojne: predstava o gradu-muzeju, skup i loše organizovan prevoz, nedostatak novih mesta, veliki broj propisa, slaba integracija manjina...

Paradoks je što Pariz ostaje najposećenija turistička destinacija i što čak 45 odsto onih koji u njemu žive radi ili izlazi između 20 i 6 sati ujutru. Razlozi se, međutim, mogu potražiti i u političkoj klimi koju je nametnula desničarska vlada, za koju je bezbednost prioritet.

Rezultat je povećan broj policajaca na ulicama, veći broj kontrola i kaznenih mera. „Sve teže se podnose buka, kompromis i oni koji su drugačiji. Živimo u zemlji pravila, a noćni život je slika i prilika naše zemlje”, prokomentarisao je jedan od potpisnika peticije.

O ovoj atmosferi u Sarkozijevoj Francuskoj govorila je i Mari Ndije, ovogodišnja dobitnica Gonkurove nagrade za književnost, najvećeg francuskog književnog priznanja, koja se, kao i brojni francuski umetnici nastanila u Berlinu. „Za mene je ovakva Francuska monstruozna. (...) Nalazim da je odvratna čitava ta pandurska, prostačka atmosfera”, rekla je u jednom intervjuu prošlog leta, koji je naišao na veliki odjek tek nakon što je primila visoko književno priznanje.

Potpisnici peticije poručuju da nema kulture bez muzičke scene koja je vezana za noćni život. A noćni život nije moguć bez tolerancije.