Ispravljanje grešaka

Kako se približavaju novogodišnji i božićni praznici, gotovo sve žene počinju da svode račune i da se preispituju – šta im je to dobro ili loše donela prethodna godina. Mnoge dame koje poznajem zadovoljne su onim što su postigle, druge smatraju da su mogle i bolje, dok treće uveliko prave planove za 2010. godinu sa jednom od glavnih želja: da u predstojećoj godini ne ponavljaju iste greške.

Šta to žene zameraju sebi? Kada je reč o poslu, pripadnice nežnijeg pola najčešće žale za tim što nisu bile dovoljno hrabre da prihvate neku od ponuđenih poslovnih ponuda i promene radno mesto, što nisu imale hrabrosti da se suprotstave šefu i kažu mu šta zapravo misle po cenu otkaza, kao ni snage da se raspravljaju sa nadređenima o tome zašto one moraju da rade tuđ posao za istu platu samo zato što se kolega ili koleginica ponašaju nonšalantno i daju minimalni doprinos. A tu su i kajanja zbog toga što su posle dosta godina shvatile da su potpuno promašile profesiju... Kada pogledaju godinu iza sebe, neke žene, ipak, zameraju sebi to što svojim roditeljima nikad ne kažu šta zapravo misle, već prećute svaku njihovu opasku da nisu dovoljno uspešne, što nisu imale dovoljno volje da preseku vezu koja odavno ne funkcioniše kako treba, što nisu dovoljno vremena posvetile deci, kao i to što muškarcu koga zapravo vole nisu otkrile svoja osećanja.

– Žao mi je što nemam hrabrosti da se razvedem i što živim u braku bez ljubavi. Volela bih da u narednoj godini provodim više vremena sa ljudima koji mi puno znače i sa muškarcem kojeg volim, a ne sa onima sa kojima sam zbog posla ili porodice prinuđena da budem često – objašnjava moja prijateljica Jaca svoju novogodišnju želju.

Vraćanje starim navikama, ili možda starim ljubavima, često ne donesi ništa dobro, ali ta čar saznanja da postoji mogućnost da se nešto što je godinama bilo zataškano u ženskom srcu ponovo obnovi i ovaj put zaista uspe, nešto je što žene prosto tera da se vrate na dobro poznati, stari teren. Možda deluje kao „ponovno lupanje glavom u zid“, ali ponekad vredi pokušati. Čisto da ne biste razmišljale o tome „šta bi bilo kad bi bilo“. Upravo me je jedna od najboljih drugarica obradovala vešću da će se udati za dečka koji joj puno znači još od srednje škole, a za kojim je godinama patila jer se oženio drugom, doživeo fijasko u braku i ponovo se njoj vratio. Mudri ljudi kažu da su sve realne želje ostvarive. Samo treba zažmuriti i jako, jako ih poželeti... Ostvariće se... Kad-tad... Najvažnije su vera, ljubav i nada, koja nikad ne umire.