Petnaest sudija, na koju će stranu

Pri kraju nedavne rasprave pred Međunarodnim sudom pravde sudija iz Sijera Leonea zatražio je od učesnika (predstavnici 28 država i privremenih organa samouprave na Kosovu) dopunsko objašnjenje o tome kako principi (načela) međunarodnog prava dozvoljavaju secesiju entiteta bez saglasnosti države. Sudije, pak, iz Brazila i Maroka postavili su dva pitanja koja se odnose na pojašnjenje konteksta i okolnosti koji su prethodili donošenju jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova. Rok za dopunu bio je 22. decembar. Verujem da je naš pravni tim to učinio. Do sada je od 192 članice UN nezavisnost Kosova priznalo 65 država (najnovija priznanja: Novi Zeland 11. novembra, Malavi 16. decembra i Papua Nova Gvineja 21. decembra).

Zahtev za davanje savetodavnog mišljenja upućen sudu od Generalne skupštine UN (na predlog Srbije) glasi: ,,Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih organa samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?” Odgovor će biti usmeren, po mom mišljenju, na odnos dva načela međunarodnog prava, naime, načela samoopredeljenja naroda i načela teritorijalnog integriteta država u vezi sa otcepljenjem (secesijom) i jednostranim proglašenjem nezavisnosti sa stanovišta važećeg međunarodnog prava (čl. 38 Statuta suda). Odgovor suda često je slojevit i daje se i po drugim pitanjima izvedenim iz osnovnog. U našem slučaju, na primer, pravna priroda i domašaj Rezolucije Saveta bezbednosti 1244; dozvoljenost secesije u međunarodnom pravu; pravna priroda rezolucija Generalne skupštine UN koje se bave stanjem na Kosovu i Metohiji, pravna priroda priznanja država itd. Pokatkad se sud uzdržava da daje odgovor na određene delove pitanja, obrazlažući to svojom nenadležnošću, karakterom postavljenih pitanja itd.

Za ocenu suda služiće podnesci 36 država, komentari 14 država (materijali su dostupni javnosti), javna rasprava pred sudom od 1. do 11. decembra, uključujući i tražene dopune. Podneske su dali i autori deklaracije o nezavisnosti Kosova. Pretpostavlja se da će sud javno saopštiti mišljenje do sredine 2010. Odluke suda donose se većinom glasova prisutnih sudija (ukupno ih je 15). U slučaju jednakog broja glasova, odlučujući je glas predsednika suda ili sudije koji ga zamenjuje, to jest potpredsednika. Sudije mogu da pridruže odvojena i izdvojena mišljenja kao i deklaracije. Ovde nema takozvanih nacionalnih sudija ad hok.

Radi bliže orijentacije navešću da je osam država iz kojih su izabrane sudije priznalo nezavisnost Kosova: Japan – predsednik, Sijera Leone, Jordan, SAD, Nemačka, Francuska, Novi Zeland i Velika Britanija. Ostalih sedam sudija su iz zemalja koje nisu priznale nezavisnost: Slovačka – potpredsednik, Kina, Meksiko, Maroko, Rusija, Somalija i Brazil. Međunarodni sud pravde sačinjava skup nezavisnih sudija izabranih bez obzira na njihovo državljanstvo, koji izražavaju shvatanja različitih pravnih sistema.

Prema dosadašnjem iskustvu, u vreme postojanja Stalnog suda međunarodne pravde (1923–1939. godina, 27 savetodavnih mišljenja) i Međunarodnog suda pravde (od 1945. do danas, 25 savetodavnih mišljenja), opšti je utisak da sudije glasaju u skladu sa spoljnom politikom svoje zemlje. Kod donošenja presuda (koje su obavezne) to je gotovo pravilo, a kod savetodavnih mišljenja ne uvek.

O pravnoj prirodi savetodavnih mišljenja sud se izjasnio izričito i sa potpunom jasnoćom na sledeći način: ,,Odgovor suda ima isključivo savetodavni karakter; kao takav, on ne bi mogao imati obavezno dejstvo”. Savetodavna mišljenja često se navode u doktrini međunarodnog prava s obzirom na razvoj međunarodnog prava, a i države i međunarodne organizacije se pozivaju na njih. Svode se na političko i moralno značenje, mada ima pojedinih autora koji ograničavaju njihovu vrednost na organe UN i međunarodne organizacije koje su ih zahtevale. Države ne mogu da traže savetodavna mišljenja suda.

Iako ne možemo sa sigurnošću da pretpostavimo šta će biti sadržina traženog savetodavnog mišljenja, kao i da li će sud dati potpun i precizan odgovor, izvesno je da moramo nastaviti sa iznošenjem istine i držati se načela i pravila međunarodnog prava. Isto tako treba insistirati na valjanoj i jasnoj pravnoj kvalifikaciji oružanog napada na SRJ 1999. i na odgovornosti za zločin protiv mira kao i svih zločina izvršenih u toku ovog sukoba, uključujući i one koje su činile oružane snage NATO-a. Mi nemamo drugog izbora nego da se držimo međunarodnog prava.

Profesor međunarodnog javnog prava