Koplje leti ka Londonu

Bacanje koplja je izuzetno zahtevna atletska disciplina. Takmičar mora da koristi celo telo, a da bi razvio maksimalni potencijal neophodno je da ima neverovatnu kombinaciju brzine, snage, koordinacije i fleksibilnosti. Hitac počinje zaletom, sledi zaustavljanje, takozvano ukopavanje, izbačaj počinje u nogama, preko kuka i prenošenja težišta tela napred, uz maksimalno odgađanje opružanja i dugotrajno ubrzanje bacačke ruke. Iako najlakša bacačka sprava, leti najdalje, toliko da je moralo da pretrpi izmenu težišta jer je stadion za najbolje praktično postao kratak, uz opasnost po ostale učesnike takmičenja. „Krivac”je bio Nemac Uve Hon koji je 1984. „prebacio” stadion (104.80 m), ali se Čeh Jan Železni 1996, sa novim kopljem približio čarobnoj granici sa 98,48.

Jugoslovensku eru u bacanju koplja obeležili su Sead Krdžalić (državni rekord 83,34), učesnik Igara u Los Anđelesu 1984. i četiri godine kasnije u Seulu (finalista) i Nataša Urbančić koja je u Meksiku 1968. osvojila je šesto mesto hicem 55,42 metra, četiri godine kasnije popela za jedan stepenik daljinom od 59,06. Sudeći po rezultatima u juniorskoj konkurenciji, potencijalu i načinu na koji baca najbolje hice, u Londonu 2012. godine srpska atletika mogla bi konačno i do pobedničkog postolja u ovoj disciplini, a medalja „u najavi” nalazi se u desnici Tatjane Jelače (19).

Devojka iz Sremske Mitrovice skrenula je pažnju atletske javnosti prošle godine na Svetskom juniorskom prvenstvu u Bidgošću kada je u konkurenciji godinu dana starijih rivalki osvojila bronzanu medalju (58,77). Apsolutna potvrda vanserijskog talenta usledila je letos u Novom Sadu. Hicem od 60.35 metra Tatjana je osvojila titulu juniorske evropske prvakinje i oborila seniorski državni rekord. Dugo će ostati upamćena erupcija emocija koje je podelila sa trenerom Jovanom Jahićem, počasni krug sa srpskom zastavom...

– Bilo je mnogo razloga što sam reagovala na takav način. Pobedila sam sve evropske vršnjakinje, takmičenje je bilo u Srbiji, a pritisak ogroman. Mali broj ljudi verovao je da kombinacija Jahić – Jelača može do zlata, bilo čak i spoticanja. Samo trener i ja znamo kroz šta je moralo da se prođe da bi se u Novom Sadu čulo „Bože pravde”, a ima i Boga i pravde – ističe Jelača.

Rezultat koji ima i značajnu seniorsku vrednost (oko olimpijske norme) kombinacija je talenta , spremnosti i srdžbe koja se dugo kuvala. Pred šampionat u Bidgošću Tatjanu je napustio trener Aleksandar Spajić , ali nije dozvolila da je to poremeti. Napustila je Sremsku Mitrovicu i prešla u Partizan, ali nije pronašla mir ni u radu sa Seadom Krdžalićem i Srđanom Jovovićem. Dežurni atletski kritičari tumačili su to kao hirovitost i najavljivali njenu stagnaciju, čak i pad, posebno kada je talenat predala u ruke Jovana Jahića.

– Velika je sreća što sam što sam upoznala Jahića jer nikad se bolje sa nekim nisam slagala. Sa njim o svemu mogu da pričam, potpuno opušteno i bez straha. Pun je topline i razumevanja, a na terenu beskompromisan i nepopustljiv. Sigurna sam da mogžemo do svetskog vrha. Moja opsesija je svetski rekord i medalje na najvećim takmičenjima – naglašava mlada evropska prvakinja.

Svesna da je očekuje izuzetno težak period prelaska iz juniorske u najjaču konkurenciju, Jelača je spremna da se maksimalno posveti radu u narednom periodu kako bi jednog dana dostigla slavu legendarnih bacačica koplja, Petre Felke, Rut Fuks, Trine Hatstad, Tine Lilak, Osledis Mendez ili aktuelne svetske rekorderke Barbare Špotakove (72,28 m).

– U narednoj sezoni najvažnije je da se ustalim na šezdeset metara, a prvi takmičarski izazov očekuje me godinu dana kasnije na evropskom prvenstvu za mlađe seniorke gde ću ponovo jurišati na titulu. Da bi progresija rezultata bila na planiranom nivou neophodno je da me isprati i Atletski savez, a to je sfera na koju ne mogu da utičem – ne krije bojazan Jelača.

Za bronzanu svetsku medalju još joj nije isplaćena obećana nagrada u iznosu od 200.000 dinara. Zbog sujete pojedinih ljudi bukvalno je izbačena sa stadiona u Sremskoj Mitrovici pa razmišlja da se i zvanično preseli u Beograd, mada je izuzetno vezana za dedu Milenka koji joj je najveći sportski i finansijski oslonac. Ni kategorizacija Olimpijskog komiteta Srbije ne ide joj u prilog jer je svrstana u treću grupu olimpijskih kandidata , bez stipendije koja joj je neophodna za nesmetan napredak. Status bi mogao da joj se promeni od 2011. godine , ali uslov je da naredne na Evropskom prvenstvu u Barseloni uđe među osam najboljih.

– U novoj sezoni nije u planu da jurim rezultat već da radim na elementima koji su važni za godine koje dolaze. U krajnjem slučaju neće biti problem da u Barseloni uđem u finale jer je i u Pekingu za to bilo dovoljno šezdeset metara, ali to bi u velikoj meri poremetilo red poteza do Londona jer ima mnogo prečih stvari u treningu. Ali, ništa me neće izbaciti iz koloseka, navikla sam na nepravde, a na njih reagujem samo na bacalištu – prilično je samouverena Tatjana Jelača.

------------------------------------------------------------

Jahić: Država mora da pomogne Tatjani

Iko je najbolje rezultate imao u radu sa sprinterima i skakačima, Jovan Jahić nije bez iskustva u radu sa bacačima. Svojevremeno je trenirao kuglaša Jovana Lazarevića koji je za godinu i po dana stigao do državnog rekorda (20.40), kao i rekordera u desetoboju Sašu Karana. Nekoliko meseci proveo je i u kampu bacača Istočne Nemačke sa legendarnim Udom Bajerom i to mu je u mnogome olakšalo rad sa Jelačom, za koju kaže da je prvi biser.

– Još nisam sreo atletičara sa tako izraženim pobedničkim mentalitetom. Tatjanina velika prednost je što do rezultata nije stigla uz pomoć vežbi snage, pa su njene rezerve izuzetno velike. Značajno je što je posle uspeha na evropskom prvenstvu shvatila da je prava atletičarka i njen jedini problem da baci koplje onoliko koliko može. Sve ukazuje da za tri godine može da napreduje bar pet metara što bi je svrstalo u krug kandidata za visok plasman u Londonu, ali iza nje mora da stane atletska organizacija i država na mnogo konkretniji način. Ako ne mogu da se obezbede sredstva za njen bezbrižan napredak, onda smo kao sport u velikom problemu – istakao je Jahić.