Żaga za śutra, dzindzule već ove sjedmice
(Новица Коцић)
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Jezik i pismo su na grdnim mukama u Crnoj Gori. Jedni ga kude, drugi grade, treći hvale, ali malo ko razume u novom maternjem – crnogorskom jeziku dva nova slova „ś” i „ż”.
A jezik, ko jezik – pogan na jeziku. I nikako da prelomi „ś” i „ż”. Nekako se izgovoriti i da, posebno ako se naporno i dugo vežba. A i napisati nije baš jednostavno. Štampano i nekako, pisano se izumiteljima nije dalo.
Rasprave o opravdanosti novog crnogorskog pravopisa ne prestaju, ali malo ko ne kaže da su nove grafeme Crnogorci preuzeli od Poljaka. Ministar kulture i medija Crne Gore Branislav Mićunović, istaknuti zagovornik novog jezika, ne samo da opravdava uvođenje novih slova u crnogorski jezik već žali što još neka nova slova nisu uvedena u upotrebu. Na praktičnim primerima Mićunović jedva uspeva da potkrepi primerima.
„Iznenadili biste se koliko ima puno reči. Jako puno reči”, kazao je nedavno ministar. A onda osim reč „kozji” i, „izjljegnuti”, sa glasom „ż” naveo je i svoj nadimak „Żaga”. Mićunović sa procrnogorskim jezikoslovcima žali još za jednim slovom, a to je „dz”, iako bi se u tom slučaju azbuka zvala adzbuka.
„Ja zbilja žalim što „dz” nije ušlo u novu azbuku. Mislim da bi to onda bilo kompletno i taj glas ’dz’ je vrlo prisutan u crnogorskom govoru”, saopštio je Mićunović.
Baranin, novinar i poslanik u crnogorskom parlamentu Vasilije Lalošević za „Politiku” kaže da bi sav novi crnogorski jezik mogao stati u sledeću rečenicu:
„Śekirom sam ubrao dzindzule da ih iżedem śutra ako me jedna bidza ne spriječi u tome”. Uz to, u Baru raste koštunjava voćka iglica, a Starobarani je zovu dzindzula,ali se ove reči nisu setili izumitelji novih slova.
Zavređuje pažnju i rečenica predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića u parlamentu:
„Poštovani poslanici, predśedniče Vlade, otvaram sijedmu śednicu Parlamenta…”, što je izazvalo opšti smeh i premijera Đukanovića i poslanika.
Nova slova niti prihvata, niti razume pisac Bećir Vuković, koji kaže da je genijalni Džordž Orvel predvideo puteve Velikog brata. „I, odista, u Velikom bratu govore crnogorskim takozvanim jezikom, a što se, pak, tiče Farme, kad neko promuca na tom takozvanom jeziku, odnosno novogovoru, nastaje opšta rika, bukanje, meketanje, mrkutanje… Čuo sam da postoji kożi sir i Żaga”, priča nam Vuković.
Televizija Crne Gore, Televizija In, i „Pobjeda” koriste novo crnogorsko azbučko sočinenije. Tako je, recimo, „Pobjeda” napisala – „ove sjedmice”, umesto „ove sedmice”.
Osnivač i vlasnik Radio i televizije „Ratkol” iz Kolašina Zoran Rakočević kaže: „Nijesam spreman za tu novu varijantu, a naša televizija će i dalje govoriti našim jezikom”. Za izdavačku kuću „Unireks” iz Podgorice, po rečima direktora Janka Brajkovića, i buduća izdanja biće štampana kao i do sada. „Nemamo potrebe za novom azbukom. Mi imamo svoje pismo. Sa državnim organima komuniciram na svom pismu”, kaže Brajković.
Tvorci nove crnogorske azbuke od 32 slova „naslikali” su u latiničnoj verziji „ś” i „ż” i sada to pokušavaju preneti u informatički svet, izumećem računarske tastature, a ona se već nudi na internetu, mada, samo u latiničnoj verziji pisma, „jer im ćirilica nije pošla za rukom”. Kupcima, se „crnogorska tastatura” nudi za 25, odnosno 40 evra.
Ono što je sigurno, još ne postoji takozvani „spel ček” u programu „Vord” koji ispravlja greške u kucanju, a teško da će je podržavati i još neki drugi programi.
Uprkos upornosti da se u računaru pronađe ćirilična varijanta grafeme „ż”, a da to bude čitljivo na svakom računaru, u tome nismo uspeli, pa se i u ovom tekstu ova slova pišu u latiničnoj varijanti.
I šta na kraju reći, Crnogorci su ispravili Vuka Karadžića. „Piši kao što govoriš i čitaj kako je napisano” sada glasi „Piši kao što zboriš…” A da li zbore dobro, vreme će biti najbolji svedok.
Novica Đurić
----------------------------------------
Unikatna tastatura
Prodavac novih tastatura podgorička firma „Piksel” kaže da su napravili 200 „crnogorskih tastatura” koje su podeljene u dve edicije – „platinum” i „standard”. Edicija „standard” obuhvata primerke sa rednim brojem od 11 do 200, a „platinum” primerke od 4 do 10, dok prve tri tastature prodaju kao posebnu ponudu – „kao prvi, drugi i treći ikad proizvedeni serijski primerak crnogorske tastature”. Taj „unikat” kupac će morati podebelo da plati, ali koliko, za javnost je tajna.