Pola veka od smrti Albera Kamija

Pariz, 2.  januara - Francuska će sutra obeležiti 50 godina od smrti književnika, filozofa i nobelovca Albera Kamija.

Autor „Stranca”,  „Kuge” i  „Mita o Sizifu”, koji je poginuo je u saobraćajnoj nesreći 4. januara 1960, mitska je ličnost francuske književnosti, podseća Frans pres.

Francuske vlasti i dalje čekaju na odluku porodice da li će ostaci književnika biti prebačeni u Panteon - spomenik u Parizu koji je od sahrane Viktora Igoa posvećen sećanju na francuske velikane. Predsednik Nikola Sarkozi predložio je da ostaci Albera Kamija budu prebačeni iz Provanse u Panteon, gde počivaju i Žan-Žak Ruso i Emil Zola.

Kamijeva ćerka, Katrin Kami, koja upravlja očevom zaostaštinom, izrazila je „sumnje” u vezi sa Sarkozijevim predlogom, ali ga nije odbacila. Prebacivanju Kamijevih ostataka u prestonicu protivi se, međutim, njegov sin Žan Kami.

Kamijev prvi roman „Stranac”  (1942) prodat je u sedam miliona primeraka i preveden je na oko 40 jezika. Autor je i pozorišnih komada „Kaligula”,  „Pravednici”  i  „Opsadno stanje”.

Kami je rođen u siromašnoj porodici 1913. godine u Alžiru, gde se školovao. Otac mu je poginuo u ratu 1914, a majka je bila kućna pomoćnica koja nije znala ni da čita ni piše. U Francusku je prvi put došao 1940. godine.

U svojim delima Kami je razvijao ideju o apsurdu (Mit o Sizifu) i revoltu (Prometej u paklu). Za svog oca Katrin Kami kaže da se zalagao za više slobode i jednakosti u svetu, „želeo je da govori u ime onih koji nisu bili u mogućnosti da govore za sebe”.

Po dolasku u Francusku, učestvovao je osnivanju lista koji je bio nazvan po grupi otpora kojoj je pripadao, a čije je sedište bilo u Lionu.  Kami je bio levičar, ali je 1951. godine osudio totalitarizam SSSR-a u „Pobunjenom čoveku”, što je uticalo na njegov odnos sa Žan-Polom Sartrom.

Poginuo je u saobraćajnoj nesreći nedaleko od Pariza. U to vreme radio je na romanu „Prvi čovek” koji je izdat posthumno.