Sudija je nesmenjiv
U medijima razvila se, ovih dana, povelika rasprava u vezi sa zakonitošću izbora sudija u Srbiji, ali niko u njoj ne spominje, niti ističe da je povređeno, u smislu člana 146 st. 1 Ustava Republike Srbije, ustavno načelo sudijske nezavisnosti, koje glasi: „sudijska funkcija je stalna”.
Stalnost sudijske funkcije, ili inamovibilitet,i nepokretnost sudijske dužnosti predstavljaju dva osnovna svojstva i obeležja sudijskog statusa. Stalnost podrazumeva pravilo da sudija ne može biti lišen svoga zvanja i položaja ničijom voljom ili samovoljom osim svojevoljno,kao i iz zakonom utvrđenih razloga prestanka sudijske funkcije.
Stalnost predstavlja najenergičnije sredstvo kojim se garantuje nezavisnost sudova. Pod ovim pojmom podrazumeva se, kakou knjizi „O sudijskoj nezavisnosti” piše dr Živojin Perić, da sudija ne može biti lišen svoga položaja voljom izvršne vlasti nego jedino na osnovu presude redovnih sudova ili disciplinskepresude Kasacionog suda. Samo kada je sudija siguran da ne može doživeti nikakve neprilike akose njegova odluka ne bude dopala izvršnoj vlasti ili javnom mnjenju možemo imati vere u njegovu nepristrastnost. Ali ako su sudije u položaju sličnom onome u kom su i činovnici, ako onipo želji izvršne vlasti mogu biti svrgnutisa svoga mesta onda slobodno možemo reći da će terazije pravde biti u veoma nesigurnim rukama.
Pod sadržinom pojma stalnosti sudijske funkcije podrazumeva se i pravo sudije da ne bude premešten u drugi sud bez njegovog pristanka, jeron u tom slučaju ne bi bio nepokretan!Dakle, inamovibilitet ili nesmenjivost sudije predstavlja uslov bez koga se ne može ostvariti nezavisnost sudova niti se može ostvariti ono što se označava kao pravna država.
Monteskje, tvorac teorije o podeli vlasti i pravne države, kaže: „Da bi se ostvarila pravna država, izvršna vlast se mora odvojiti od zakonodavne i od sudske vlasti. Tek kad se odvoji od zakonodavne vlasti izvršna se vlast može ograničiti pravnim poretkom. U pravu, niko ne može biti ograničen svojom vlastitom voljom nego tuđom; zato, ako se hoće da vršioci zakona doista budu ograničeni zakonom, ne sme se izdavanje zakona poveriti onim istim ljudima koji ih sprovode. Da nosioci izvršne vlasti ne bi izigrali zakonska ograničenja, tumačeći zakone kako im kad treba, od izvršne se vlasti mora odvojiti ne samo zakonodavna nego i sudska vlast”.
Zbog togase u sistemu podele vlasti na zakonodavnu, upravnu i sudsku, sudska vlast u teoriji i usudskoj praksi imenuje kao treća vlast (troisieme pouvoir) koja predstavlja uslov za postojanje pravne države.
Pravo na pravično suđenje podrazumeva pravo građanina na nezavisan, nepristrastan i pravičan zakonom ustanovljen sud. „Da bi sudska vlast mogla izvršiti svoj zadatak, ona treba da je u položaju u kome će smeti, bez plašnje i bez opasnosti, slobodno zakone primeniti i pred nju izneseni spor rešiti onako kako to pravda (zakon) zahteva” (Živojin Perić).Zaista, „jedino u svojoj nezavisnosti”, veli profesorGarsone, ,,sudija se oseća dovoljno hrabar da se odupre i molbama i pretnjama, ma otkud one poticale; da kazni svakog krivca, ma kako visok bio položaj njegov i da ne sluša nikada drugoga glasa, sem glasa svoje savesti”. Međutim, svaka izvršna vlast u svetu gleda na skupštinu kao na svoju „ličnu pisarnicu”, na državu kao na svoj domazluk, na Ustav kao na nešto što se ne poštuje i na sudije kao na onekoje treba staviti ispod sača svoje samovolje.
Ovaj večiti pravni desant izvršne vlasti na sudsku nezavisnost onemogućava načelo podele vlasti, tj.postojanje pravne države. Politički je prirodno da izvršna vlast može uspešno da reformiše one društvene delatnosti koje dolaze odozdo, kao što su to poreska, komunalna, trgovinska, spoljnopolitička, imajući u vidu da raspolaže snagom volje i akcije.Nažalost, izvršnavlast ne raspolaže snagom logosa, pa zato niti razume, niti može da razume specifičnu, neponovljivu, jedinstvenu prirodu sudstva kao delatnosti odozgo.
Nesmenjive sudije postale su smenjive, pa je pravno irelevantno ko je na ovim neustavnim izborima od njih izabran, ili neizabran,imajući u vidu da ne postoji sudska vlast kao tzv. treća vlast u sistemu podele vlasti.
advokat