Ponuda koju je teško i prihvatiti i odbiti

Boris Tadić po svemu sudeći neće dobiti podršku Vojislava Koštunice i narodnjačkog bloka u drugom krugu predsedničkih izbora ako ne potpiše da će „rušiti” Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ukoliko Brisel odluči da pošalje svoju misiju na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti. Ovako bi, pojednostavljeno, mogli da se interpretiraju zaključci jučerašnjeg sastanka Vojislava Koštunice i Velimira Ilića na kome se odlučivalo da li će „narodnjaci” stati na stranu Tadića u drugom krugu.

Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije sinoć je, dan uoči puta premijera i predsednika u Moskvu na potpisivanje sporazuma o energetskoj saradnji sa Rusima, uputila Demokratskoj stranci predlog dopune koalicionog sporazuma u kome zahteva da predsednik i njegova stranka zauzmu „potpuno jasan stav” po pitanju najavljene misije EU.

U predlogu aneksa sporazuma koji je ova koalicija dostavila medijima, između ostalog, se navodi da DSS–NS i DS saglasno svojim utvrđenim prioritetima i programskim opredeljenjima prilikom formiranja Vlade Srbije, ponovo potvrđuju spremnost i dobru volju da se što pre potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

„DSS–NS i DS smatraju da bi potpisivanje Sporazuma bio suštinski korak napred u evropskim integracijama i približavanju Srbije punopravnom članstvu u EU”, navodi se u saopštenju.

U predlogu „narodnjaka” podseća se i da je Narodna skupština Srbije prošlog meseca svojom Rezolucijom utvrdila da bi slanje misije EU na Kosovo i Metohiju, zarad sprovođenja odbačenog Ahtisarijevog plana, predstavljalo akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Srbije.

„DSS–NS i DS su apsolutno saglasne da Srbija samo celovita i od EU priznata u njenim sadašnjim međunarodnim granicama, dakle sa pokrajinom Kosovom i Metohijom kao sastavnim i neotuđivim delom naše zemlje, može nastaviti proces evropskih integracija”, kaže se na kraju predloženog aneksa.

Ova ponuda narodnjačke koalicije tako je stavila tačku na spekulacije o uslovima podrške predsedničkom kandidatu DS-a koji je prekjuče i formalno zatražio podršku DSS i NS.

Iako se moglo učiniti da se poslednjih dana, a pogotovo posle dogovora da se potpiše energetski sporazum sa Rusima, stavovi premijerskog i predsedničkog bloka u vlasti približavaju, juče je postalo jasno da je ključna tačka neslaganja poslednjih nedelja ipak ostala neraščišćena.

Stavovi premijera i predsednika o slanju misije EU na Kosovo su identični – obojica smatraju da bi dolazak misije EU na Kosovo bez saglasnosti Saveta bezbednosti bio protivan međunarodnom pravu. Međutim, dok Koštunica traži da se Srbija unapred jasno odredi kakve će korake preduzeti ukoliko Brisel odluči da šalje misiju (automatska suspenzija sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko do tada bude potpisan), Tadić insistira na tvrdnji da su pitanja saradnje sa EU i Kosova odvojena i ne izjašnjava se kakve bi korake preduzeo u slučaju da EU prekrši Rezoluciju 1244 i pošalje misiju.

Koštuničina jučerašnja ponuda stavlja Tadića pred veoma težak izbor – ako je prihvati, rizikuje da od sebe odbije birače LDP-a i stranaka manjina na koje računa u drugom krugu, kao i da izgubi podršku G17 plus za koju je svaki predlog koji podrazumeva zaoštravanje odnosa sa EU neprihvatljiv. Inače, stranci eksperata narodnjaci nisu ni uputili poziv za potpisivanje aneksa koalicionog sporazuma, zbog čega u ovoj partiji sinoć nisu ni želeli da komentarišu taj predlog.

Tadića, verovatno muči i dilema da li bi podrška „narodnjaka” pod ovim uslovima bila dovoljna da bi kompenzovala gubitak glasova na drugoj strani. Osim toga, Tadićev izborni štab potpisivanje sporazuma smatra svojim najjačim izbornim adutom. Pristanak na Koštuničin uslov mogao bi da navede Brisel da odustane od namere da Beogradu ponudi sporazum na potpisivanje pre 3. februara, tim pre što se Holandija ionako žestoko opire ideji da se Srbija „propusti” do praga EU pre hapšenja Ratka Mladića.

Ukoliko bi Tadić potpisao ponuđeni aneks koalicionog sporazuma, izložio bi se i dodatnom riziku, da praktično pobija svoju osnovnu poruku iz kampanje pre prvog kruga – da su predsednički izbori ovog puta pre svega referendum za i protiv EU. Razlog više zbog čega je teško zamisliti da bi kandidat DS-a mogao da zaključi da bi mu se isplatilo da prihvati predlog koalicionog partnera jeste i taj što mu je deo njegovih birača i do sada ozbiljno zamerao svaki put kad je izgledalo da popušta ucenama iz DSS-a.

S druge strane, teško je zamisliti i da bi DSS, koji mesecima unazad insistira upravo na ovakvom raspletu u vezi sa Kosovom i EU, sada mogao da odstupi. Tim pre što je ova politika formulisana i pre nego što su predsednički izbori zakazani.

A opet, ne treba ignorisati ni činjenicu da su sve dosadašnje krize između partnera u vladajućoj koaliciji uspešno prevazilažene.

Ekipa političke rubrike