Vile umesto inspektora
Srpski političari mora da zaista veruju u pakosne rečne vile, poput one koja je obnoć rušila, danju zidani Skadar na Bojani. Ako se nisu uzdali da će one počistiti divlje kuće duž obala, naročito zdanja koja potkopavaju nasipe, trebalo je da vodoprivredne i građevinske inspektore pošalju s bagerima na teren. Luksuznih vikendica i običnih kuća kraj reka ima toliko da bi stranac mogao pomisliti kako su ga lagali tvrdeći da je Srbija siromašna jer u svetu siromasi ne mogu kupiti građevinsku parcelu na obali. Ako je opravdanje inspektora koji špartaju gradskim zonama da nisu mogli da uoče svaku novu zgradu i provere ima li dozvolu, na rekama nije bilo teško primetiti zidare u zamahu.
Legalizacija je počela ali nije predviđena za kuće koje su nedovoljno bezbedne po život stanara a prete i okolini. Vlasnici divljih kuća nanizanih duž obaloutvrde od novobeogradskog bloka 45 do Ostružničkog mosta ne samo da iz spavaće sobe imaju pogled na reku, nego su joj se toliko primakli da gotovo mogu posle slatkog sna da proture ruke i glavu kroz prozor, zahvate vodu iz Save i umiju se. Graditi kuće neposredno iza nasipa isto je kao trajno se naseliti u bungalovu koji se ljuljuška na jezeru akumuliranom ispod brane. Opasno i po stanare tih zdanja i po celo područje koje nasip brani od poplava.
Voda koja se proteklog vikenda izlila u Pančevačkom ritu i zasula kuće podizane bez dozvole poslednji je primer kako divlja gradnja ugrožava opštu bezbednost. Pre jedva dva meseca, poplave su zadesile Užice. Nelegalni splav je onemogućio da ustava bude podignuta na vreme. Tada je i Sjenica poplavljena zato što su divlji objekti zaprečili prolaz vodi, suzili bujični talas, koncentrišući njegovu snagu, i takvog ga sproveli do loše održavane ustave, koja nije izdržala. Ukoliko to nije dovoljno primera, u „Srbijavodama” se sećaju i ranijih slučajeva.
Na vodoprivrednom zemljištu, doseljenici nasipaju zemlju radi čvršćih temelja i smanjuju zapreminu pojasa u kojem bujica treba da se razlije kako ne bi doprla do stambene zone, prokopavaju obaloutvrde, krune nasipe terajući preko njih kola i teške kamione. Na poljoprivrednom zemljištu, gde su podzemne vode toliko blizu površine tla da stanari maltene mogu da ih čuju kako klokoću, šut preostao od građevinskih radova i svakodnevno smeće godinama posle zidanja bacaju se u kanale za odvodnjavanje. Jeste da i njima zbog toga kuće ponekad budu poplavljene, ali rizik je zajednički i stalan.
Vode će pretiti svima u širokom krugu oko reka sve dok ne budu porušene građevine koje su na najkritičnijim tačkama i dok se za ostale, pošto je država već priznala da neće ukloniti cela divlja naselja, ne prošire odvodni kanali i postavi kanalizacija. Računice još nema ali ti radovi bi mogli koštati milione evra, verovatno i više nego što će se prikupiti nadoknadom za legalizaciju tih kuća.