Igrač za sva vremena

Čačak – Ljude u ozbiljnim godinama malo šta može da iznenadi, ali Boban Dmitrović (38) ipak nije očekivao da ga novinari Čačka na kraju 2009. proglase za sportistu godine u ovom gradu.

- Obradovao sam se, priznajem – kaže za „Politiku” Dmitrović o najnovijem priznanju u fudbalskoj karijeri koja, evo, traje već četvrt stoleća.

Potekao je iz Konareva kod Kraljeva (2.4.1972.), počeo u pionirima seoske Budućnosti, tu živi i danas i nije zatočenik prošlosti. Ni daleke ni svežije.

- Nemam nijednu fotografiju ili kasetu sa svojih utakmica, čak ni za reprezentaciju Jugoslavije. Nikad ih nisam sakupljao, postoje jedino isečci iz novina koje su roditelji sačuvali.

U vreme kad njegovi vršnjaci prelaze na tablić, on i dalje ređa sportska priznanja. Letos su ga treneri Super lige uvrstili u idealni tim šampionata 2008/9 na mestu levog štopera, a samo se po sebi podrazumeva da je najbolji fudbaler Borca, sa startnom platom od 1.750 evra.

Iz Konareva je 1990. prešao u kraljevačku Slogu, a zatim otisnuo u nešto veći fudbalski svet. Igrao je za beogradski Rad od 1993. do 1996. godine (83 utakmice, bez datih golova), Gak iz Graca (1996 - 2003, 164 – 9), Šturm iz istog austrijskog grada (2003 – 2005, 52 – 0) i čačanski Borac (2005 - , 116 – 6). U međuvremenu, nanizao je 13 igara u dresu reprezentacije SR Jugoslavije, sve u vreme dok je selektor bio Dejan Savićević.

- Prvi put me pozvao za utakmicu protiv Rusa, i ona mi je nekako najdraža u čitavoj karijeri. Igrali smo 1:1, ja sam nešto centrirao a tamo je gol dao Savo. Ili Mijat, ne sećam se više.

Zapisano je u arhivi našeg Saveza: kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, Rusija – SRJ 1:1, (Kovtun 25, Mijatović 32.), 2.6.2001., stadion Lužnjiki u Moskvi, gledalaca 65.000. SRJ: Radaković, Mirković (od 86. Bunjevčević), Đorović, Obradović, Đukić, Dmitrović, Lazetić (od 73. Drulović), Mijatović (od 65. Kežman), Milošević, Tomić, Mihajlović.

Na internet stranici „Transfermarkt” koju otvaraju svi igrači sveta, juče stoji da je tržišna vrednost Bobana Dmitrovića 356.000 evra. Šta proceniteljima znači onih šest hiljada na kraju, kad su svi igrači oko Dmitrovića vrednovani na okruglo, dvesta, trista, sedamsto hiljada...

- Ne znam. To su neka nemačka merila.

Kaže da je Antić dobro sklopio reprezentaciju, i nije proskočen niko ko zaslužuje da bude tu.

- Biće uspeh ukoliko u Africi prođemo prvi krug. Posle se više ništa ne zna – realan je Dmitrović.

Misli da je Srbija zapostavila golmansku školu, pa se to vraća kao problem. Možda će da bude rešen kad stasa Bobanov stariji sin Filip (14) koji brani za pionire Borca, dok mlađi Andreja (8) još nije odabrao svoju zanimaciju.

A otac, šta on planira?

- Igraću do leta za Borac, možda i dalje. To mi je druga kuća, i ostaću u Čačku kao trener.

Videćemo da li će onda ponoviti grešku trenera koji igrače dele na mlade i stare. Da nije tog praznoverja, Dmitrović bi i danas bio štoper u Zvezdi ili Partizanu, bez problema i bez konkurencije.

G. Otašević