Bluz je moja najveća ljubav

Ako kažete: čovek, gitara i glas, svi će znati da se radi o čuvenom britanskom umetniku Krisu Riji. Posle dve godine ovaj kantautor, pevač, instrumentalista vraća se u Beograd. Ponovo će se predstaviti publici 5. februara u „Sava centru”.

Kris Rija dolazi iz velike porodice, ima dva brata i četiri sestre. Često govori kako se njegovoj porodici nikako nije svidelo što je muziku odabrao kao životno opredeljenje. Iako je u dosadašnjoj karijeri prodao više od 30 miliona albuma, proboj na svetsku muzičku scenu nije bio nimalo lak za Riju. Debi album ovog muzičara „WhateverHappenedtoBennySantini?” objavljen je 1978. godine, ali je do ploče koja će postati broj jedan na britanskoj top-listi morao da se strpi čak 11 godina.

Uvek ističe da mu je porodica najvažnija u životu a poznato je da se i te kako trudio da sačuva svoju privatnost. Sa suprugom Džoan ima dve ćerke – Džozefin i Džuliju Kristinu. Božić je za njega veoma značajan praznik i proslavlja ga sa porodicom na staromodan način.

U intervjuu za „Politiku” Kris Rija se priseća svog koncerta u Beogradskoj areni, održanog u proleće 2008. godine, i najavljuje novi susret sa srpskom publikom:

– Poslednji koncert u Beogradu bio je divan. Publika je bila fantastična i sa velikim entuzijazmom reagovala je na sve pesme. Te večeri bio je i moj rođendan, pa je to ovaj koncert učinilo još lepšim i zaista imam divne uspomene. Sećam se da smo posle nastupa otišli na večeru u jedan restoran i usput sam video koliko je Beograd lep grad. I na predstojećem koncertu potrudićemo se da naše bluz pesme donesemo publici na visokom nivou a, naravno, izvešćemo i sve moje dobro poznate numere.

Pre dve godine proslavili ste tri decenije od izlaska Vaše debi ploče. Koliko Vam je značajan bio taj jubilej?

Da, navršilo se 30 godina od izlaska albuma „WhateverHappenedtoBennySantini”. Znate, takve jubileje i godišnjice ne shvatam previše ozbiljno, niti one igraju značajnu ulogu u mojoj muzici. Bilo je lepo osvrnuti se na karijeru i na ono što smatram svojim pozitivnim radom… Takođe, i da uočim da li je bilo nekih mana. Ali, najviše me zanima šta će doneti budućnost.

Početkom novog milenijuma preživeli ste ozbiljnu infekciju pankreasa.Koliko se Vaš život promenio posle operacije i dugotrajne rehabilitacije?

Mnogo šta se promenilo od operacije. Pridržavam se strogog dijetalnog režima ishrane i veoma sam obazriv. Nažalost, mogu da konzumiram samo određene proizvode. Takođe, moram i stalno da pazim na nivo šećera. Redovno vežbam, a trudim se i da unosim što manje alkohola. Ovakav režim je sada deo mog života. Na početku mi je bilo teško, ali prihvatio sam da moram tako da živim.

Iako ste 2006. izjavili da više nećete snimati solo albume, dve godine kasnije objavili ste „TheReturnoftheFabulousHofnerBlueNotes”. Zašto ste promenili mišljenje?

Rekao sam da ću manje raditi ono šta su ljudi navikli da dobiju od mene. Nisam nikad ni nameravao da prestanem da snimam nove pesme, a naročito bluz obrade. Tako je bilo i sa „TheHofnerBlueNotes”. Želja nam je bila da otvaramo stranice muzičke istorije i prerađujemo pesme i zvuke iz jedne ere za današnju publiku.

Pored muzike i slikarstvo je Vaša velika ljubav. Šta Vam daje slikanje?

Uživam u slikanju koje za mene ima terapeutsko dejstvo. Smatram da je slikanje samo još jedan način da predstavim svoj umetnički izraz. To nekako radim paralelno sa muzikom i te dve stvari idu jedna uz drugu. Moje slike su komplementarne sa muzičkim radom, ali su i celina za sebe. Znate, ja sam proteklih godina izlagao svoje radove u brojnim gradovima.

U jednom intervjuu rekli ste da baš i nemate lepo mišljenje o popularnoj muzici. Ali, da li postoji nešto u današnjoj muzici što Vam je privuklo pažnju?

Ne sećam se da sam iskazivao negativno mišljenje o savremenoj muzičkoj sceni. Možda je to izvučeno iz konteksta, a jesam govorio o tome da je moja istinska i prva ljubav bluz, a danas ovaj žanr, nažalost, nije toliko prisutan u muzici. Ima mnogo umetnika čiji rad poštujem i smatram da u znatnoj meri doprinose savremenom muzičkom trenutku. Jedino što mi smeta su ovi aktuelni rijaliti šou-programi koji ne prikazuju pravu sliku savremene muzike.

Obožavate trke „formule jedan”. Šta Vas tu privlači?

Da, ja sam veliki obožavalac „formule jedan” i uopšte svih auto-moto trka. Naročito ako se prisetimo prošlosti i svih onih sjajnih automobila i trka. Veoma volim kola. Sećam se sjajnih timova Alfa Romea, Maseratija, Ferarija…, a danas timova Renoa, Meklarena, Vilijamsa. Taj sport mi je strahovito uzbudljiv.

Nedavno je objavljena kompilacija „StillSoFartoGoTheBestofChrisRea”, koja je dobro prošla na top-listama. Posle toliko godina u muzičkom biznisu, koliko su Vam važne pozicije na listama ili dobra prodaja?

Album „StillsoFartoGo” je nešto na šta sam veoma ponosan i srećan sam što svi obožavaoci konačno mogu da imaju sve moje najbolje pesme na jednom kompakt disku. Taj CD obuhvata veliki deo moje muzičke karijere. Kad već imam takav CD, onda treba da imam i autobiografsku knjigu. Moram da priznam da sam imao veoma interesantan i ispunjen život. Mnogo je događaja koji su uticali na moj život, a koje je trebalo opisati. Knjigu sam već završio i biće objavljena do kraja godine. Ali, još uvek nisam počeo rad na novom studijskom albumu i nisam siguran kada će izaći. Znate, ja inspiraciju dobijam i tokom turneja. Nova turneja počinje 25. januara i traje do 5. aprila i siguran sam da ću i tada dobiti mnogo ideja, pre svega za melodije i stihove... Molim sve obožavaoce da budu malo strpljivi i nadam se da će im se nova muzika svideti.

Pozicije na top-listama mi nisu važne, zato što smatram da one ne odslikavaju na pravi način koliko se prodaje ili emituje muzika. Prava slika nije jasna. Jedino što me zanima jeste da otkrijem koliko se u kojoj zemlji prodaje moja muzika, ali samo zbog toga da bih znao koliko je tu moj rad relevantan i koliko ljudi uživa u mojoj muzici.

Jelena Koprivica