Muzika pronalazi ljude

Kraj muzičke 2009. godine na domaćoj sceni, između ostalog, obeležio je i izlazak novog studijskog albuma sastava „Veliki prezir”. Album „Nikadjekraj” po mnogima predstavlja najbolje indi rok izdanje u proteklih godinu dana.

Pevač, gitarista i frontmen „Velikog prezira” Vladimir Kolarić za „Politiku” ističe da je ponosan na činjenicu da bend već petnaest godina na sceni radi u kontinuitetu, bez obzira na broj objavljenih albuma, kadrovske promene i ostale probleme koje muče praktično sve rok sastave u Srbiji.

– Svi koji su želeli mogli su da poslušaju snimke na našoj veb stranici i da vide čime se bavimo u određenom trenutku. Naravno, i da poseti neki od naših koncerata. Ni u jednom trenutku nismo prestali da sviramo, istina nismo baš bili na turneji sve ovo vreme, ali kontinuitet je svakako postojao.

Na albumu „Nikadjekraj” sa „Velikim prezirom” je sarađivao i Ken Stringfelou, član kultnog američkog alt rok sastava „Pouzis” i dugogodišnji saradnik grupe R.E.M. Kolarić kaže da je do njihove saradnje došlo sasvim slučajno.

– Ken je bio na mini-turneji po Srbiji, a sa njim me je upoznao Goran Obradović („Popsajkl”, „Rebel star”). Dao sam mu neke naše snimke i on je bio raspoložen da dođe i učestvuje u stvaranju novog albuma. Čovek je došao, svirali smo i snimili veliki deo albuma za samo tri dana. Izuzetan tip.

U vreme kada su nastali, „Veliki prezir” je bio pravi odgovor na ono što se u to vreme sviralo u Velikoj Britaniji i Americi. Iako je izuzetno nezahvalno opisivati zvuk nekog sastava, pitali smo Kolarića kako on, sasvim lično, danas doživljava muziku „Prezira”.

– Trenutno me naša muzika podseća na noć kad ne možeš da spavaš. Nije ti loše, ali ti se ne spava. Nisi ni tamo ni ovde, svašta se događa ispod kapaka, drugačiji svet sačinjen od kristalnih tobogana, nepoznatih predela...

Dodaje da zvuk na albumu i atmosferu na svirkama ne bi postigao bez kolega iz benda od kojih neki imaju solidnu „kilometražu” na domaćoj sceni.

– Muzika je važna svakom od nas. Mislim da kilometraža i nije nekakav presudni faktor, ono što je izuzetno bitno je da svaki put, na svakoj probi, koncertu imate to uzbuđenje kao da vam se to događa prvi put. To je ono što muzičara čini umetnikom.

Vladimir kaže da ne vidi ništa loše u ekspanziji Interneta koji je doprineo prebogatoj ponudi i lakoj dostupnosti muzike. Po njemu, kvalitet će uvek naći svoj put.

– Treba se prepustiti osećaju, nikako tražiti nešto. Negde će već zasvirati pesma koja će te zanimati. Muzika će pronaći tebe, ako slušaš pažljivo.

Prema Vladimirovim rečima, svirke su te kojima će se „Veliki prezir” potruditi da u ovoj godini opravda pohvale na račun novog studijskog albuma.

– Uradili smo dva spota koja će publika imati prilike da vidi ovog meseca. Nakon toga idemo da sviramo... Svuda!

A. Čolaković