Špijuni na žeravici

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 7.  januara – Predsednik Barak Obama je u utorak, kako prenose mediji, imao veoma težak sastanak sa šefovima svih obaveštajnih službi. Povod je serija njihovih propusta: nekih sa bezazlenim posledicama (tri nepozvana gosta na prijemu u Beloj kući), nekih sa umalo tragičnim ishodom (pokušaj rušenja putničkog aviona iznad Detroita), a nekih sa baš katastrofalnim (ubistvo 13 vojnika u bazi Fort Hud i pogibija sedam operativaca CIA u njihovom centru u Avganistanu).

Obama je posle sastanka izjavio da službe nisu „složile kamenčiće”, nisu sastavile celu sliku od podataka kojih je bilo u obilju. Ovo se pre svega odnosi na slučaj sasvim bliskog kontakta sa još jednom velikom terorističkom diverzijom, kada je 23-godišnji Nigerijac zavrbovan od Al Kaide samo delimično uspeo da aktivira eksploziv prokrijumčaren u donjem vešu – ali je relevantno i za ostale primere koji su pokazali da nešto nije u redu ni sa obaveštajnim metodama, ni sa organizacijom.

Posle ovoga se očekuje da će špijunski establišment – najveći na svetu, 16 službi koje zapošljavaju više od 100.000 ljudi i imaju budžet od 50 milijardi dolara – biti pretresen i potresen. Obama je naime zatražio „hitnu akciju”, dok je Džejms Džons, savetnik za nacionalnu bezbednost, nagovestio da će „nacija biti šokirana” kad bude obelodanjen izveštaj o propustima koji su zamalo doveli do rušenja „erbasa” iznad Detroita.

Posmatrano iz drugog ugla, događaji koji su se nekako zgusli u završnici 2009, pokazali su i da su pretnje američkoj bezbednosti nesmanjene i da u „ratu protiv terora” koji je pokrenut posle 11. septembra 2001. godine – još nema pobednika, pa dakle ni poraženih.

Ovo ima i unutrašnju političku cenu, jer novu administraciju, ali i Obamu, izlaže neprijatnim optužbama da su nekompetentni u izuzetno važnoj oblasti – nacionalnoj bezbednosti. Dok je Buš bio optuživan da je po tom pitanju preterivao, Obami se prebacuje da ne čini dovoljno.

Majora Nidala Hasana očekuje suđenje pred vojnim tribunalom za masakr u Fort Hudu. O „padobrancima” u Beloj kući još se vodi istraga. „Božićni bombaš” je upravo i formalno optužen za pokušaj ubistva 289 putnika. A likvidacija ključnih operativaca CIA u Avganistanu, sa iznošenjem novih detalja kako se to dogodilo, baca dodatno svetlo na moć i nemoć najveće špijunske službe u istoriji.

Na videlo je naime izašlo da je terorista samoubica, jedan 36-godišnji jordanski lekar, u bazu Kost, smeštenu na jednom aerodromu na istoku Avganistana, koja je glavna stanica za praćenje Osame bin Ladena i ostalih lidera Al Kaide – ušao a da prethodno nije prošao kroz proceduru pretresa. To je učinjeno „da bi se zadobilo njegovo poverenje”, pošto je očekivano da bi on, preporučen od drugog Jordanca u službi CIA – mogao da isporuči „nešto veliko”, pošto je prethodno preko svog zemljaka dostavio zanimljive informacije o kretanjima nekih ljudi Al Kaide nižeg ranga.

Sada se ispostavlja da je CIA nasela, da je Jordanca Al Kaida zavrbovala pre nje. Bio je dakle dvostruki agent, a pošto je radio i za Jordansku službu, i trostruki.

Ovu naivnost CIA je skupo platila, jer je iskustvo koje su tokom godina bavljenja svojim poslom u Avganistanu stekli pobijeni operativci nenadoknadivo. Ceo slučaj inače postavlja i zanimljivo pitanje: otkud Jordanci kao CIA partneri u Avganistanu? Ova služba sigurno ima veliku mrežu plaćenih doušnika i među Avganistancima i među Pakistancima i mada je dobrodošla svaka pomoć i drugih „prijatelja”, eksperti ukazuju da je pridavanje tolike pažnje špijunu iz zemlje koja nema baš mnogo veze sa avganistanskim konfliktom, pouzdan znak da se ovaj delikatan posao obavljao i po principu „daj šta daš”.

Špijuni se brane starom istinom da su njihovi neuspesi poznati svima, a uspesi samo nekima. Ovo prvo je van svake sumnje, dok im za drugo treba (ne)verovati „na reč”. Kako god bilo, oni su ovih dana na žeravici, pa ostaje da se vidi ko će se na njoj najviše opeći.