Hajka kao lov na veštice

Od našeg dopisnika
Oslo 7. januara –  Posle 45 godina lovostaja, u Švedskoj je drugog dana (n)ove godine otpočeo lov na vukove. Prema odluci švedskog parlamenta, dozvola za ubijanje vukova trebalo je da traje do 15. februara i za to vreme lovci su dobili zadatak da odstrele najviše 27 ovih divljih životinja.

Ubrzo, za samo dva dana, od kada je počela istorijska hajka na opasne zveri, švedski lovci željni ubijanja, gotovo su ispunili kvotu – odstreljena su 22 kurjaka, javili su u redovnim raportima ovdašnji novinari. A onda su mediji prestali da broje. I lovci su se malo primirili u hladnim, ledenim vrletima i gudurama ne zato što im je ponestalo volje i municije, nego što se javnost skandalizovala i pobunila protiv „pokolja nedužnih životinja”. Švedske vlasti prijavljene su posebnoj komisiji Evropske unije, a kad se EU umeša, pa makar to bilo i zbog vukova, nije to „mačji kašalj”.

Pet lovačkih „pukova”

Elem, sve je smišljeno u štabu vrhovne komande, švedskom parlamentu (Riksdagen), gde je u smiraju stare godine pala komanda: vukovi moraju biti uništeni. Za operaciju „Skandinavski vuk” prijavilo se 12.000 sposobnih lovaca naoružanih lakim streljačkim oružjem.

Vlasti su armiju lovaca rasporedile na pet frontova, pet švedskih provincija, gde su svi dobili precizna uputstva i k(v)ote. Cilj je jasan, odstreliti 27 vukova. Ni manje, ni više. Što bi rekao epski pesnik, da se svi vuci u so pretvore, ne bi ručka lovcima osolili.

Lovački „pukovi” u provincijama Vermland i Dalarna bili su počastvovani, njima je pripalo da svako u svojoj zoni odgovornosti ima pravo da likvidira po devet uljeza. Lovci iz okruga Jevleborg, Erebro i Vestra Jetaland dobili su lakšu direktivu, da odstrele po tri vuka.

Ranjenih i zarobljenih ne sme da bude. Ranjenike – likvidirati! Kožu od vuka zadržati, kao ratni trofej, tela ubijenih dopremiti u veterinarski institut u Upsali na obdukciju i medicinski pregled, da se ispita da li vukovi boluju od kakvih boleština. Samo nam još treba i vučji grip.

Vlasti su nestrpljivim lovcima izdale naredbu po sistemu da se „neprijatelju imaju naneti takvi gubici da se nikad više ne oporavi”. Ima da ih ostane tek toliko da opstanu kao vrsta. Cilj združenog taktičkog poduhvata političara i lovačkih jedinica bio je da se švedska teritorija dugoročno očisti od vukova. Vlasti su saopštile da u celoj Švedskoj ima mesta za svega 210 vukova. Krajnji, strateški cilj operacije jeste da do 2014. godine u Švedskim planinama ostane samo 20 opasnih zveri.

Saveznici, odnosno komšije na severu, već su to pitanje čišćenja rešili na vreme, vukovi su gotovo istrebljeni: u Norveškim šumama i gorama za opstanak se bori između 20 i 25 vukova, plus nekoliko primeraka u zoološkim vrtovima.

Priroda nije prirodna

„Bio sam na 80 metara od vuka pre nego što sam opalio. Trebalo nam je nekoliko sati da im uđemo u trag. To je posebno osećanje”, kaže Erik. Njemu je pripala čast i priznanje da je prvi u celoj hajci odstrelio vuka koji je bio težak 49 kilograma.

Vuk je najomraženija životinja u Skandinaviji. Po narodnom predanju i tradiciji, vuk je simbol opasnosti, zla. Vekovima se u Skandinaviji vodila borba između vuka i čoveka. Divlje, šumske zveri tamanile su stada ovaca, severnjaci su uzvraćali masovnim hajkama i često dovodili čopore vukova do potpunog istrebljenja. Do početka šezdesetih godina prošlog veka vukovi su gotovo izgubili bitku.

Do sedamdesetih godina kurjaci su preživeli pravi genocid, ostalo ih je toliko da su stavljeni pod zaštitu države. U Norveškoj ih je ostalo toliko da su gotovo svi markirani odašiljačima i određene službe prate njihovo kretanje putem navigacionih sistema.

U celoj Skandinaviji opstalo je između 213 i 252 vuka. Prema bernskoj konvenciji ova zver se tretira kao opasna, štetočina čiji se razmnožavanje mora kontrolisati. Ipak, ova retka zver ne sme biti istrebljena.

Švedski ekspert za vukove, istraživač Ulof Liberg objašnjava da je strah od vukova u nordijskim zemljama iskonski jer oni ubijaju ovce, neretko i lovačke pse.

Ne pamti se da je u modernija vremena vuk zaklao čoveka. Početkom 19. veka zabeleženo je da je u Norveškoj vuk zaklao jednu devojčicu, dok su u isto doba u Švedskoj vukovi ubili 12 i ozledili 15 ljudi.

Medved je i statistički opasnija životinja od ozloglašenog šumskog saborca. Ali – ljudi se plaše vuka.

„Vuk je zanimljiva i prelepa životinja, ali, nažalost, lov na njega je nužno zlo. Priroda odavno nije prirodna”, lakonski kaže Ulof Liberg i dodaje: „Ljudi su posvuda, vukovi su inteligentna i velika bića, oni žele da priđu bliže civilizaciji, naseljima, što je opasno.

 Da bismo živeli sa vukovima, mi moramo da ih ubijamo”, zaključuje Liberg.

Švedsko društvo za zaštitu prirode se razbesnelo. „To je tužno, sramotno šta rade političari”, kazao je predsednik društva Mikael Karlson obavestivši javnost da je švedske vlasti tužio nadležnima u EU.

„Dozvoljen je odstrel samo 27 sirotih životinja. Ali, ako država pusti 12.000 lovaca sa krvlju na zubima, a svi žele vučju kožu na zidu, to je onda klanica, čisti Divlji zapad. Očekivao sam haos”, jadao se švedskim medijima Karlson. On tvrdi da su lovci, žedni krvi, preterali prvih dana ubivši više vukova nego što je predviđeno kvotom.

Lovci su dobili direktivu da lokalnim vlastima SMS-om javljaju o „žrtvama na bojnom polju”. Zbog loše komunikacije, izgleda da su se goniči zaneli i preterali, a društva za zaštitu životinja i prirode imaju podatke da su neki ranjeni vukovi nestali u planinama, što nije humano.

„To je klasični lov na veštice”, grmi Mikael Karlson.