Kralj je voleo da gradi…

Dvorac Nimfenburg je poznat po tome što je u njemu 1845. godine rođenLudvig Drugi, kralj Nemačke, i glavna ličnost priče koja sledi. Njemuje pošlo za rukom da osam vekova sticano državno i porodično bogatstvo dinastije Vitelsbah potroši za kratko vreme – podižući dvorce. Zbog toga što je njihova izgradnja državu dovela do bankrotstva, kralj je proglašen neuračunljivim i nesposobnim da vlada. Do danas su, kroz posete milion turista godišnje, dvorci koje je svrgnuti kralj sagradio odavno vratili i otplatili državni dug.

Nimfenburg je napravljen u šumi i prvobitno je služio kao letnjikovac. U njemu je živeo kralj Ludvig Prvi, zapamćen po izrazitoj sklonosti prema ženama. Imao je toliko ljubavnica, da je njihovim slikama prekrio zidove jedne od najvećih prostorija dvorca i nazvao je odajom lepotica. Jedva se probijamo kroz masu japanskih, američkih i evropskih turista koji su se kao i mi ustremili da vide prvo ovu sobu. Sa zida nas gledaju crne oči Lole Montez, koja je toliko opčinila kralja da je zbog nje abdicirao. A njegov unuk, pomenuti Ludvig Drugi, opredelio se za „drugu stranu” – ljubav je pronalazio u istom polu!

– A jeste li videli anđela u dve poze? – na čistom srpskom jeziku pita nas čuvar. – Kad ga gledate sa ulaza on ima veo preko bedara, a kad prođete sa suprotne strane go je, golcat ko od majke rođen! Umetnost velika, al’ nigde ne piše koji šaljivdžija ga tako naslika!

Za park koji okružuje dvorac kažu da je najlepši u gradu. Dvorski paviljoni danas se iznajmljuju za bankete i prijeme uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva.

Sve za muziku

(/slika2)Sa obale ljupkog ribarskog mestašca ukrcavamo se na brodić i pristajemo na prvo od dva jezerska ostrva. Zove se Herenkimze (Muško ostrvo), baš kao i dvorac ekstravagantnog kralja Ludviga Drugog. Kroz šumu gustih četinara stižemo do tog velelepnog i raskošnog zdanja.

Vodič nam priča da je, kad se u 12. veku Fridrih Barbarosa vratio iz krstaških ratova, svom vojskovođi po imenu Oto Vitelsbah poverio upravu nad jednom pokrajinom Bavarske, za pokazanu vernost i hrabrost. Tada nije mogao naslutiti da će se potomci tog istog Vitelsbaha zadržati u ovom delu Nemačke narednih 300 godina.

Kako smo kročili u prvu odaju dočekao nas je portret kralja u prirodnoj veličini.

Naočit, plavih očiju, tamne kose, izuzetno visok i vitak, mami uzdahe ženskih posetilaca. Na svim slikama koje smo kasnije videli uočljiva je njegova mladost. Nije čudo kad se zna da je sa 18 godina postao vladar, a u 41. umro.

Kralj Ludvig Drugi je bio, blago rečeno, čudan. I sam svestan toga, još u ranoj mladosti govorio je da sebe doživljava kao neobičnu osobu koja ne podnosi društvo i najviše voli da bude sam. Obožavao je operu, pozorište i arhitekturu.

Uz prvu ljubav, operu, vezuje se Ludvigovo poznanstvo sa Rihardom Vagnerom. Kada je susreo mladog i izuzetno nadarenog muzičara, doveo ga je u dvor, odredio mu pozamašan novčani prihod i omogućio sve uslove da što više stvara i komponuje. Uživajući u akordima svog prijatelja za koje je tvrdio da su lekoviti, jer su ga opuštali i smirivali, naredio je 1871. da se umetniku sagradi vila u Bajrojtu, a kasnije i pozorište u kojem su izvođene Vagnerove opere i sva dela (ovaj tradicionalni festival se i danas održava).

Imaginarni gosti

(/slika3)Treća ljubav, arhitektura, proslavila je kralja. Ludvig Drugi je za kratko vreme zemaljskog života uspeo da sagradi tri dvorca – zapravo tri umetnička dela kojima se i danas dolazi na poklonjenje. Kralj je bio i veliki maštar i inovator. U prilog tome govori famozni trpezarijski sto koji se specijalnom tehnikom sa prvog sprata spuštao u kuhinju (zato što kralj nije podnosio prisustvo posluge). Tamo su ga postavljali i sa hranom u tanjirima vraćali.

Na ručak ili večeru Ludvig je uvek pozivao ugledne zvanice (muzičare, slikare, pesnike, careve, glumce, vojskovođe...) koje je video samo on – u svojoj razigranoj mašti! Sa njima je za vreme obeda vodio živ razgovor, upuštao se u polemike. Obožavao je i šetnje pored jezera ili kroz prelepo uređene parkove sa bezbroj raskošnih fontana. Uz ekscentričnog kralja vezana je i priča o spavaćim sobama. Bio je opsednut ovom prostorijom još od mladosti, a prilikom izgradnje dvorca Linderhof naredio je da se dogradi novo krilo da bi u njemu smestio svoju spavaću sobu! Kažu da je u njoj često priređivao zabave i prijeme.

Nikad se nije oženio. Mnogo vremena je provodi na jezeru Stambek, tu upoznao princa Pola fon Tutna i postaje nerazdvojan sa njim. Kada se po dvoru počelo šuškati o Polovim ljubavnim vezama sa dvorskim damama, Ludvig to nije mogao da podnese i veza se prekinula. Kada se ubrzo posle toga Pol oženio Ludvig se ponovo udaljio od ljudi.

Mnogo se pričalo o njegovim dnevnicima; u jednom iz 1869. pisao je o velikom naporu koji je uložio da se izbori između svoje homoseksualnosti i katoličkog učenja. Krivio je pretke optužujući ih da su radi materijalnog dobra kraljevstva sklapali brakove sa najbližim rođacima, pa je dolazilo do stvaranja određenih deformacija u potomstvu.

Ludvig Drugi je pravio bogate večere i kostimirane zabave o kojima se dugo pričalo, prazneći carsku riznicu munjevitom brzinom. I pored svega, Ludvig je bio omiljen u narodu, pre svega zato što je stalno zidao i tako zapošljavao ljude.

Mali Versaj

U živopisnom mestašcu Oberamergau poznata je tradicionalna manifestacija posvećena Hristovom putu Golgote. U pripreme koje traju godinu dana uključeni su svi meštani. Mesto se čisti i uređuje do besprekornosti. Osvežavaju se slike na fasadama svake kuće u mestu, a sve su verskog sadržaja, prikazuju Spasitelja i njegov hod po mukama.  

Pred nama je Linderhof. Za ovaj dragulj rokoko stila domaćini kažu da jenajreprezentativniji dvorac Bavarske. Prvobitno je sagrađen kao palata koja je služila za lov. Međutim, Ludvig Drugi, iskazujući svu svoju ekstravaganciju, potpuno ga preuređuje i gotovo svaku odaju oblaže zlatom. Pošto je mladi kralj obožavao Luja 14. i bio očaran njegovim dvorcem, naredio je da se sagradi isti takav, počevši od soba, odaja, kuhinje, pa do beskrajnog vrta. Zato Linderhof često nazivaju i „malim Versajem”.