Sedmoro veličanstvenih

Stefanovići su jedna mnogobrojna i srećna porodica. U stanu beogradskog naselja Novi Beograd isti životni prostor dele Sandra i njen suprug Goran, njihove dve ćerke, desetogodišnja Dunja i sedmogodišnja Vanja, devetomesečni sin Miloš, Goranova majka, a tu je i mezimica Mara sa svojih sedmoro mladunaca. Ali, kad čeljad nisu besna, ni kuća nije tesna. Za sve njih ima dovoljno mesta.

Mara je postala član porodice pre nepune četiri godine, kao dvomesečno štene. Stigla je direktno iz Češke, zemlje svog porekla i već svojim dolaskom unela je radost u ovaj dom i osvojila srca ukućana.

– Deca su poželela da imaju psa, a suprug i ja smo se složili, samo pod uslovom da bude rasa koja se ne linja i ne oseća se. Odlučili smo se za češkog terijera. Tako je Mara došla kod nas. Njeno pravo ime je Centa Netolicka Obora, a mi smo je nazvali Mara Surova (prezime je uzela od svog „muža” Stanka). Izuzetno je dobre naravi, što nije uobičajen slučaj sa ostalim terijerima. Mnogo voli decu. Dozvoljava im sve. Vozaju je u kolicima za lutke, nose je kao vrećicu, leže na njoj... Počne da gunđa kad joj dosadi gnjavaža, ali nikada nije ni pokušala da ugrize – ističe Sandra.

Pokazalo se da je ovo zaista idealan pas za stan.

– Evo i sad kad je leglo tu, nigde nema ni dlaka, ni mirisa – uverava nas sagovornica. – Osim toga, nije zahtevna. Najčešće jede hranu za pse u granulama, jer tu ima sve što je potrebno. I jogurt obožava. Ne traži puno ni da se šeta, ali je uvek dobro društvo kad neko pođe na trčanje, jer je neumorna. Kupamo je s vremena na vreme, a na šest nedelja šišamo. Češki terijeri imaju karakterističnu bradicu, „suknjicu” i „čaračice” i na tom delu se ne šišaju.

Za razliku od većine terijera, ovaj češki nema oštru, već mekanu i svilenkastu, blago talasastu dlaku, pa mora redovno da bude češljan, da se dlaka ne bi umrsila. Međutim, ta obaveza Stefanovićima ne pada teško.

– Opšta je tuča ko će to da radi, da li baka ili njih dve ili ja. Sve nas je osvojila, pa uglavnom spava kod bake u sobi na fotelji, iako ima svoju korpu. Tamo odlazi samo kad zna da je nešto skrivila. Naše ćerke je mnogo vole, a sad su im, pored brata, ovi kučići postali druga igračka – priča raspoloženo majka troje dece i vlasnica osmoro simpatičnih lajavaca.

(/slika2)Ženka terijera Mara se i u trudnoći, kaže Sandra, ponašala divno. Podsećala je na burence, stomak joj se pred kraj vukao po podu, ali je ostala pokretna. Jedino joj je predstavljao problem penjanje uz stepenice, pa je išla liftom. Kad je kucnuo čas da se ošteni, zavladalo je opšte oduševljenje.

– Bila je euforija veća nego kada sam se ja porađala treći put. Prijatelji su zvali na svakih petnaest minuta. Prvo štene je bilo veoma krupno i glavato, pa sam pozvala veterinara, i on ga je izvukao. Ostali su izlazili bez ikakvih problema. Nisam mogla da poverujem da ih toliko ima. Javila sam svima – dobili smo sedmoro veličanstvenih! – smeška se zadovoljno.

– Milica je jedina devojčica. Maksim, Milutin i mali Stanko (koji je ime dobio po veterinaru, po svom ocu, dedi i dedinom vlasniku – svi se zovu Stanko) u stopu je prate po nemirluku, a tu su i tri dobrice, Mrkša, Mića i Mita. Ovi simpatični, dobroćudne čupave njuškice po čitav dan se igraju u svom boksu na zastakljenoj terasi i toliko se izmore da se noću ne čuju. Zato ujutru, čim se probude, svi u horu počnu da kevću dok ne dobiju da jedu – kaže Sandra sa simpatijama i priznaje da je bila blago uspaničena znajući priče da, kad ih ima mnogo, obično ne prežive svi štenci. Pogotovo što je Mari ovo prvi okot.

– Svi ti patuljasti psi obično oštene tri do četiri mladunca. Ako i bude pet, ne prežive svi. Sedam – koliko mi je poznato – nikad! Srećom, sve se završilo dobro. Ona je sama skidala posteljicu sa njih, presecala pupčanu vrpcu, lizala ih i kupala... Sad je problem šta će ovi silni momci za devojku. Verovatno će morati u pazar ili će se pariti sa nekom srodnom rasom, što je neuobičajeno kad je u pitanju češki terijer – ističe naša sagovornica i nastavlja da hvali svoju ljubimicu.

Mara je vrlo požrtvovana majka. I dalje sve očisti za njima i dozvoljava im da sisaju iako uveliko jedu i drugu hranu. Kad izađe napolje, pa se vrati, kao da ih prebrojava da li su svi na okupu. Ova kučkica ima svoj profil na fejsbuku (napravile su ga Sandrine dve ćerke), tako da svi mogu da vide i njene, i fotografije njenih beba.

Ali, dosad još nije išla na izložbe. Stefanovićima to nije bilo bitno. Ona je zaista samo pas ljubimac. Pošto ih svi prijatelji zbog toga kritikuju, ipak su odlučili da pokažu i drugim ljudima kako je lepa i da iz „prve ruke” predstave ovu rasu.

Dana Stanković

---------------------------------------------

Jedino leglo

Ovo je izuzetno retka rasa. Prema nezvaničnim podacima, u čitavoj Americi ima ih samo dvesta. I na ovim prostorima nisu brojni. Kako saznajemo, u Kinološkom savezu Srbije registrovano je dvanaest odraslih pasa (svi su uvezeni iz inostranstva) i samo jedno jedino leglo, a to je ovo u Gandijevoj ulici u Beogradu.

Ova rasa nastala je posle Drugog svetskog rata. Stvorili su je ukrštanjem silihemskog i škotskog terijera za lov u šumama Bohemie (odatle nosi naziv i Bohemian terijer). S početka pedesetih godina sistematski ga je razvijao dr František Horak i predstavio ga kao češkog terijera, a 1963. godine, novu pasminu priznao je FCI. Iako je zamišljen kao lovački pas, on će to postati samo ako se posebno usmerava. U borbi s lisicom ili jazavcem je odvažan, ali ne bezglavo agresivan. Bori se razborito i ima strategiju.

---------------------------------------------

Crni, pa srebrni

Češki terijer spada u kratkonoge terijere. Težine je od šest do deset kilograma, a visine oko dvadeset osam santimetara. Ima glavu sličnu patuljastom šnauceru, a u telu podseća na škotskog terijera. Može biti u svim tonovima sive i u boji kafe, koja je veoma retka. Inače, štenci češkog terijera rađaju se crni, a tokom odrastanja poprimaju sve svetliju i svetliju nijansu. Njihova cena se kreće od 800 do 1.500 evra, u zavisnosti od toga koliko je star pas i kakav mu je pedigre. Većina je zainteresovana za ženke, zbog toga što mogu da je pare i u tome vide dobar biznis.