Formirati tim stručnjaka za reforme

Ako zvaničnici ističu da je Srbija bila uspešna u amortizovanju negativnih efekata svetske krize, to automatski znači da ona nije uticala na drastičan pad i ponižavajuća mesta koja zauzimamo na rang-listama konkurentnosti privrede Svetskog ekonomskog foruma. Na tim rang-listama su 133 zemlje na čijem području se kreira najveći deo svetskog bruto proizvoda. Na rang listi-konkurentnosti privreda Srbije pala je za osam mesta i našla se čak na 93. poziciji. Svetska ekonomska kriza je vrlo malo ili uopšte nije doprinela tome što smo: po intenzitetu i obimu „odliva mozgova” – na 132. mestu, po stepenu dominacije na domaćem tržištu na 131, po obimnosti državne regulative na 129, po efikasnosti antimonopolske politike na 130, po uspešnosti legalnog rešavanja društvenih konflikata na 124, po visini nacionalne stope štednje na 123, po kvalitetu saradnje zaposlenih i poslodavaca na 113, po makroekonomskoj stabilnosti (sa kojom se zvaničnici hvale) takođe na 113. mestu, po nezavisnosti sudstva na 110, po neobjektivnosti državnih službi pri donošenju odluka na 112. mestu. Nije svetska ekonomska kriza doprinela nalazu Svetskog ekonomskog foruma da je korupcija najveći problem razvoja biznisa i što se Srbija po intenzitetu organizovanog kriminala samo za godinu dana pomerila u negativnom pravcu za 12 mesta (našla se na 109. poziciji).

U kakvom je teškom stanju privreda, pa i Srbija kao zemlja, pokazuju i sledeći podaci: ušli smo u 2009. godinu sa dospelim, a neizmirenim anuitetima po osnovu spoljnog duga od čak 2,55 milijardi evra. Odnos otplata anuiteta u prvih devet meseci dostigao je gotovo 40 odsto iznosa vrednosti izvoza (kritična granica je 25 odsto). Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, odnos izvoza prema BDP-u u 2008. u Srbiji je iznosio samo 22,3 odsto, u Slovačkoj 83, u Mađarskoj 81, u Sloveniji 69, u Bugarskoj 60 odsto. Dispariteti u nivou regionalne razvijenosti su enormni, pa je proces pražnjenja sela i gradova u unutrašnjosti sve dramatičniji. Raslojavanje stanovništva po dohotku i po bogatstvima takođe dostiglo je ogromne razmere...

Zbog svega navedenog, Srbija, odnosno sve njene najvažnije institucije umesto da neodgovorno obećavaju brz i potpun izlazak iz ekonomske krize i svetlu ekonomsku budućnost moraju pod hitno da se suoče sa surovom stvarnošću i priznaju da se zemlja nalazi u dubokoj krizi i da preduzmu sve neophodne mere kako ta kriza ne bi bila još teža.

Uz maksimalnu saradnju s naučnim institucijama nužno je što pre formirati tim vrhunskih, pre svega politički neutralnih stručnjaka, kako onih koji žive u zemlji, tako i onih koji žive u inostranstvu, koji bi predložili koncept dugoročnih društvenih i ekonomskih reformi i konkretnih dugoročnih strategija koje bi bile svestrano razmotrene, i nakon toga u novoj vladi i parlamentu prihvaćene i kasnije dosledno sprovođene. Jasno je da je u unutrašnjim i eksternim ograničenjima to vrlo teško ostvarljivo i da u datim političkim okolnostima preti opasnost da se ideja već pri formiranju tima – iskompromituje. I pored toga, treba još jednom reći da će Srbija u slučaju nastavljanja dosadašnjeg modela ekonomske politike i politike olakog zaduživanja u inostranstvu, i prenošenja sve veće sume neizmirenih obaveza po osnovu spoljnog duga na buduće generacije, biti suočena s teškim ekonomskim i socijalnim posledicama i postaće u doglednoj budućnosti zemlja staračkog stanovništva. Niko, a pogotovo nijedan intelektualac, ne bi smeo da se miri s tim mogućim scenarijem. Njegova je ljudska, profesionalna i patriotska obaveza da učini sve što može da Srbija, vremenom, postane društveno dobro uređena i ekonomski uspešna zemlja. Jer samo takva može postati punopravna članica EU i da zaustavi odliv najobrazovanijih i najtalentovanijih mladih ljudi u inostranstvo.

Ekonomista, profesor univerziteta