Island: veto, referendum, otpad

Parlament je rekao „da“, šef države „ne“, pa će o sudbini spornog zakona koji predviđa da Island vrati dugove propalih banaka odlučiti građani – na referendumu. Nezvanično se govorka da bi Islanđani mogli da izađu na birališta već 20. februara.

Predsednik Islanda Olafur Ragnar Grimson je svojim „ne“ sigurno već sebi obezbedio značajno mesto u novijoj istoriji ove ostrvske države „izgubljene“ u severnom Atlantiku. Manje zbog činjenice da je Grimson tek drugi šef države koji je u poslednjih 65 godina iskoristio pravo veta, a neuporedivo više zbog mogućih posledica referenduma koje će sigurno presudno uticati na budućnost zemlje.

Bez obzira na nove probleme koji bi mogli da „pritisnu“ Island, utisak je da predsednik Grimson nije previše oklevao kada je doneo odluku o referendumu.

„U srži islandske državnosti jeste stav da je narod vrhovni sudija koji odlučuje o valjanosti nekog zakona“, rekao je Grimson saopštavajući odluku o referendumu. „U tom smislu i u saglasnosti sa ustavom odlučio sam da odluku o spornom zakonu prepustim narodu.“

A „sporni zakon“, ukoliko zaista bude zaživeo, gurnuće Islanđane u tešku dužničku krizu. Zakon, naime, predviđa da ostrvljani vrate – od 2014. do 2024. godine – 3,8 milijardi evra Velikoj Britaniji i Holandiji, što je zapravo dug propalih islandskih banaka ulagačima iz ove dve države. Odmah pošto je islandski parlament (30. decembra prošle godine) usvojio ovaj zakon, Islanđani su „izašli na barikade“, organizovani su protesti, građani su masovno potpisivali peticiju zahtevajući raspisivanje referenduma...

Predsednik Olafur Ragnar Grimson nije mnogo oklevao, vođen glasom narodnog nezadovoljstva odbio je da potpiše sporni zakon prepuštajući Islanđanima da o njemu kažu poslednju reč. Bez obzira na sve međunarodne „zamke“ koje takva odluka donosi.

Ulog je, kada je reč o sudbini Islanda, zaista veliki. Prva ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da će najmanje 70 odsto građana – na referendumu – glasati protiv spornog zakona, što vladu u Rejkjaviku stavlja u gotovo izgubljenu poziciju. Islandska vlada već je, naime, obećala Londonu i Hagu da će platiti pomenuti dug čime je, zapravo, sebi otvorila vrata za približavanje Evropskoj uniji. „Sada je Island stavio na kocku ulazak u EU“, zaključuju konzervativni nemački dnevnik „Velt“.

Ovakav zaključak sasvim je utemeljen, Velika Britanija i Holandija već su otvoreno zapretile da će blokirati ulazak Islanda u Evropsku uniju ukoliko ova država odbije da plati dugove svojih banaka. Da je vrag odneo šalu potvrđuje i izjava španskog ministra inostranih poslova Migela Anhela Moratinosa (Španija je trenutno predsedavajuća u EU) da bi takav stav „mogao da uspori pregovore“ Islanda i EU.

Problem se za Island pojavio i na drugoj strani. Kada je u oktobru prošle godine „pukla“ finansijska kriza na ostrvu ispostavilo se da su dugovanja tamošnjih banaka čak 80 milijardi dolara i da Island može da „ispliva“ iz dugova jedino uz snažnu međunarodnu pomoć. Veto islandskog predsednika sigurno će usporiti priliv ove pomoći, pa se očekuje da će prva zakasniti novčana „injekcija“ MMF-a od 2,3 milijarde dolara.

Veto islandskog predsednika već je imao i jednu konkretnu posledicu – dodatno je pokvario ionako mizernu ocenu o kreditnoj sposobnosti zemlje. Agencija Fič rejtings spustila je kreditnu sposobnost Islanda na nivo BB+. Prevedeno na razumniji jezik, to znači da je kreditna sposobnost Islanda običan otpad.