Sud nije naložio rezoluciju
U presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu ne pominje se eksplicitno da Srbija treba da donese nekakvu rezoluciju o Srebrenici, kaže za „Politiku” Miloš Jovanović iz Instituta za međunarodnu politiku. Sličan stav čuli smo i od jednog eksperta za međunarodno pravo, koji nije želeo da ga imenujemo: „To ne postoji kao pravna obaveza, to može da se uradi kao izraz političke volje. Inače, nametanje takve obaveze i nije u kompetenciji suda”. Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, rekao je za TV B92 da „ponovno pokretanje priče o rezoluciji o Srebrenici treba gledati iz ugla da je Srbija pred Međunarodnim sudom pravde pokrenula proces vezan za nelegalno proglašenje nezavisnosti Kosova. Dimitrijević je kazao: „Ne možete se vi obraćati jednom sudu, očekivati od njega nešto što je za vas važno, a praviti se nevešt u pogledu ranijih presuda”.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Srebrenički genocid i rezolucije
Skupštini Srbije u poslednjih pet godina dostavljeno je nekoliko predloga „rezolucija o Srebrenici”, ali nijedna od njih nije uvršćena u dnevni red. Nije uspeo ni pokušaj dogovora poslaničkih grupa, jer njihovi predstavnici nisu mogli da se slože oko njenog sadržaja. Neki su smatrali da ona treba da se odnosi samo na Srebrenicu, a drugi na sve ratne zločine. Jedino u čemu su se svi slagali bilo je to da je u Srebrenici počinjen zločin.
Prvi predlog rezolucije parlamentu su 2005. godine, u ime nevladinih organizacija, podneli Nataša Mićić, tada poslanik GSS-a, a sada LDP-a, i Žarko Korać, poslanik SDU-a. U njoj se govorilo o „genocidu u Srebrenici”, a tražilo se da se „država obrati žrtvama i njihovoj zajednici i da prizna da je zločin izvršen u naše ime i tim činom da se distancira od zločina”.
Parlament je, povodom desetogodišnjice zločina u Srebrenici, 2005. godine pokušao da pripremi tekst nove rezolucije. Šefovi poslaničkih grupa kod tadašnjeg predsednika parlamenta Predraga Markovića, saglasili su se samo o zajedničkoj osudi svih ratnih zločina. U nacrtu tog dokumenta u koji su ušle primedbe i predlozi svih poslaničkih grupa, bilo je, između ostalog, predloženo da se „osude svi ratni zločini, a posebno oni počinjeni na teritoriji Srebrenice i Bratunca. Dogovora, međutim, nije bilo, pa su DS i SPO predstavili svoj tekst deklaracije, a dan kasnije DSS svoj.
Posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, 2007. godine, u kojoj se kaže da je 1995. godine počinjen genocid nad muslimanskim stanovništvom u BiH, a da Srbija nije učinila ništa da ga spreči, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Narodnu skupštinu da usvoji deklaraciju „kojom će se nedvosmisleno osuditi zločin u Srebrenici”. Umesto skupštinske usledili su predlozi pojedinih stranaka. Tako je LDP dostavio parlamentu „Predlog deklaracije o obavezama državnih organa Republike Srbije u ispunjavanju odluka Međunarodnog suda pravde”, kojom je, između ostalog, traženo da se „Srbija obaveže da kroz svoj pravni sistem i postupanje državnih organa jasno osudi svako poricanje genocida u Srebrenici”. Posle LDP-a, svoj predlog u martu 2007. godine, predstavili su i poslanici LSV-a i SVM-a, koji su činili poslanički klub Vojvođanski poslanici. U ovom predlogu, između ostalog, pisalo je da „odnos prema Srebrenici određuje budućnost naše zemlje, a predstavnici Narodne skupštine Srbije odaće poštu srebreničkim žrtvama i iz njihovog stradanja izvući trajnu pouku o pogubnim posledicama etnonacionalizma, ratnog huškaštva i slepog i nekritičkog ’patriotizma’”.
Pre godinu dana poslaničke grupe LDP-a i LSV-a predstavili su, na odvojenim konferencijama za novinare, svoje nove predloge skupštini, povodom Rezolucije Evropskog parlamenta, kojom je 11. jul proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici. LSV je predložio donošenje „rezolucije o proglašenju 11. jula za dan sećanja na genocid u Srebrenici i sve nevine žrtve ratova devedesetih godina na teritoriji bivše Jugoslavije”. Sličan predlog dao je i LDP. U julu prošle godine Žarko Korać (SDU), koji pripada poslaničkom klubu LDP-a, dostavio je Predlog deklaracije o obavezama države Srbije da preduzme sve mere zaštite prava žrtava ratnih zločina, a posebno žrtava genocida u Srebrenici, dok je LSV, praktično ponovo dostavio svoj raniji predlog. I ovi predlozi su završili u nekoj skupštinskoj fioci.
Predsednik Srbije Boris Tadić ponovo, pre par dana, predložio je da parlament donese rezoluciju o Srebrenici, ali ni ova inicijativa, za sada nema, većinsku podršku u parlamentu, mada ima mnogo više onih koji je podržavaju nego prvi put.
M. Č.