Šumadijski čaj za dvoje

Naslov „Tea for two” (Čaj za dvoje) neke će podsetiti na popularnu istoimenu pesmu iz daleke 1925. godine, neke na čuveni film sa Doris Dej iz 1950. godine, a neke na album sa muzičkim numerama iz pomenutog filma. Dizajnera Nebojšu Momčilovića ove reči podsetile su na čaj koji se može piti samo u Srbiji, onaj „šumadijski”, pa je za istoimeni konkurs u okviru projekta „Artzept” dizajnirao set za kuvanu rakiju, za koji je pred kraj prošle godine u Parizu dobio prvu nagradu „Zepter International design award”.

Projekat „Artzept”, u okviru kojeg se svake godine raspisuje internacionalni konkurs za dizajn upotrebnih predmeta, prema rečima Gordane Bibe Marković, umetničkog direktora, nastao je 2004. godine, na inicijativu Madlene Cepter, sa idejom da se stimuliše kreativnost i podrže izuzetni talenti na polju dizajna. Svake godine konkurs ima novu temu, 2009. godine to je bila „Tea for two”, a umetnici su imali zadatak da osmisle originalan dizajn seta za čaj – komplet čajnika i dve čaše. Za proteklih šest godina, koliko se nagrada, čiji je novčani iznos znatan (prvo mesto – 10.000 evra, drugo mesto – 4.000 evra i treće – 3.000 evra) dodeljuje, sam izbor i izložba najboljih radova koja se potom organizuje u galerijama kompanije „Zepter” širom Starog kontinenta, postali su jedan od prestižnijih događaja u svetu dizajna u Evropi.

Gordana Biba Marković, koja je uz Boreka Šipeka, Karla Magnolija i Bendika Torvina učestvovala u radu žirija, objašnjava da je tema konkursa osmišljena u želji da se spoji umetnička invencija i planetarni običaj ispijanja čaja.

„U prošloj godini animirali smo više stotina dizajnera, među kojima je i osam iz Srbije, koji su konkurisali za nagrade. Od 90 radova u užem izboru rad Nebojše Momčilovića bio je najoriginalniji. Momčilovićevo rešenje odlikuje se kubističkom formom, bez etnoelemenata, što rad čija je inspiracija jedan narodni običaj i čini upečatljivim”, kaže Biba Marković.

Nebojša Momčilović kaže da se u radu na ovom kompletu za čaj rukovodio jednostavnošću, što je i svojstveno njegovom karakteru. „Kada nema dekora i kitnjastih elemenata kvalitet dolazi do izražaja i postaje osnovno merilo za ocenu umetničkog rada. Da bi se popularisala srpska narodna tradicija ne mora neizostavno tu da budu opančići. Naš duh može da se prikaže i drugačije, modernije. Bilo bi lepo da se u skorije vreme prema ovom rešenju proizvede cela linija, koja će biti dostupna javnosti, pa čak i da možda postane suvenir a šumadijski čak prepoznatljiv brend”, objašnjava naš sagovornik.  

Proteklih 25 godina profesionalnog rada na polju dizajna Momčilović, koji je danas predsednik dizajn sekcije ULUPDS-a, proveo je većim delom u zlatari „Majdanpek”, radeći na izradi stonih posuda od srebra i metala. Poslednje tri godine radi samostalno, trudeći se da duh našeg naroda opredmeti kroz inovativna rešenja upotrebnih predmeta. Dobitnik je brojnih nagrada i učesnik nekoliko Oktobarskih salona.

Moji preci poreklom su iz Šumadije, sa Vlasinskog jezera, pa me koreni vuku u pravcu opredmetnjivanja tradicije. Smatram da mi i te kako imamo šta da ponudimo svetu, samo nemamo mnogo prilika da tu našu ponudu promovišemo. Ovaj projekat i promocija radova u galerijama širom Evrope redak je i dobar potez. Bilo bi dobro da ih bude više, zaključuje Momčilović.