„Škola" poziva cenzuru

Od našeg dopisnika
Moskva, 15. januara – Početak nove televizijske godine u Rusiji obeležio je nezapamćeni skandal. Serija „Škola”, koja ima šezdeset snimljenih epizoda, izazvala je, već posle prve, toliko negodovanje da se ponovo sve češće čuje gotovo zaboravljena reč „cenzura”. Zabranu emitovanja traže deputati Državne dume Rusije (uglavnom komunisti), učitelji, činovnici gradske vlade, lekari, psiholozi, pa, kako se tvrdi, čak i učenici.

TV serija je snimana je u jednoj moskovskoj školi skoro po dokumentarnim principima i u njoj se može videti, kako tvrdi reditelj Valerija Gaj Germanika, škola onakva kakva je danas. Glavni junaci su učenici devetog razreda, umorni, nekvalifikovani i korumpirani nastavnici, razuzdana deca koja piju, puše, drogiraju se, vode ljubav, a na času o Puškinu odgovaraju recimo da je on „bio crnac, a crnci, kao što znamo, imaju ogroman dugačak crnački penis. U to vreme u Rusiji nije bilo crnaca, pa je to bilo egzotika, i sve žene su htele s njim da spavaju. Natalija Gončarova (njegova žena) ga je mrzela”.

Ta škola nije se dopala nikome pa je na zasedanju gradske vlade predsednica odeljenja za obrazovanje Olga Larionova izjavila da takve TV serije ne smeju da se pojavljuju na televiziji, posebno ove godine koja je proglašena za godinu učitelja, „a ni u drugo vreme” i preporučila da se na malim ekranima češće govori o najboljim učiteljima i njihovim „pedagoškim tajnama”.

Najveći protivnici serije su deputati komunisti u dumi koji su tražili zabranjivanje serije. Vladislav Jurčik kaže: „Ne znam da li oni koji su snimali seriju imaju decu i unuke, ali siguran sam da su milioni očeva i majki uznemireni tom provokacijom. I očekuju od parlamenta zaštitu dece i prestanak tog haosa.”

Psiholozi smatraju da je „demonstracija takvog materijala nedopustiva”. Evgenije Makuškin, psiholog, izjavljuje da različiti vizuelni prizori, među njima i negativni junaci, za nezrelu psihu tinejdžera postaju značajniji nego pozitivni. „Škola” može negativno da se odrazi na psihu dece i omladine, pa tužilaštvo mora ozbiljno da proanalizira sadržaj serije.

Televizija, naravno, podgreva diskusiju na tu temu jer se tako diže gledanost serije, pa je, u jednoj od redovnih emisija, organizovala tok-šou „za i protiv”.

Valerij Gaj Germanika, mladi reditelj, poznat po filmu „Svi će umreti, a ja ću ostati”, koji je dobio nagradu Kanskog festivala za najbolji debitantski film, ne stiže da odgovori na sve telefonske pozive. On kaže da potpuno razume one koje su uznemireni i da je zadovoljan time jer je upravo i želeo da skrene pažnju na to šta se u školama događa. „Ne mogu da ih zadovoljim, svet je takav, a ja snimam ono što vidim.”

Televizija, naravno, podgreva diskusiju na tu temu jer se tako diže gledanost serije, pa je organizovala u jednoj od redovnih emisija tok-šou „za i protiv”. U studio su pozvani gosti koji su toliko vatreno obrazlagali svoje stavove da se gotovo ništa nije moglo razumeti. Deputati i učitelji su, uglavnom, insistirali na svome, dok su novinari i javne ličnosti tvrdili da je takva serija zapravo neophodna.

Aleksej Ivanov, jedan je od onih deputata koji smatra da je serija „ogledalo” života, „a na ogledalo se ne vredi ljutiti.” Jedinstvena Rusija, većinska partija u dumi, smatra da je poziv na cenzuru „apsurdan”.

Mnogi smatraju da je do „uzbune” činovnika došlo zato što je „Škola” kritika vlasti zbog loše sprovedene reforme školstva, zbog malih učiteljskih plata, zbog toga što se ne bavi mladima... I da je ovo prilika da se to promeni. Zanimljivo je da niko od učesnika u diskusiji ne poriče da se takve stvari događaju u školama, već svi problem vide u tome što emisija može postati obrazac za podražavanje.