„Narandžasti" za zaborav

Predizborne aktivnosti u Ukrajini su okončane. Osamnaest predsedničkih kandidata rekli su šta su imali. Prognostičari i analitičari takođe. Čeka se odluka birača. Jedan zaključak je, međutim, zajednički: „narandžasta revolucija“ definitivno odlazi u zaborav. Ili, kako se nekada govorilo – „pojela je samu sebe“.

Kada u nedelju krene ka biralištima, većina Ukrajinaca će se, verovatno sa setom, pitati – šta su, uopšte, radili na prelomu između 2004. i 2005. godine, šta su tražili, u šta su, i kome, verovali... A tih zimskih dana kao da su se svi žitelji bivše sovjetske republike sjatili u prestonicu Kijev. Jedni da bi podržali „narandžastu revoluciju“ i njene glavne protagoniste Viktora Juščenka i Juliju Timošenko, drugi da bi stali iza Viktora Janukoviča i sačuvali „kučmizam“ (izraz skovan prema imenu bivšeg predsednika Leonida Kučme) pod kojim su do tada živeli.

Kako sada stvari stoje, malo je Ukrajinaca koji žele da se vrate pet godina unazad, u vreme kada su u njih bili upereni pogledi cele Evrope. Revolucionarni entuzijazam iščileo je pred saznanjem da im dalja sudbina ne zavisi od njih samih, ili elite koja ih vodi, već od svetskih finansijskih moćnika – pre svega od blagonaklonosti Međunarodnog monetarnog fonda. Ukrajinci su svesni i činjenice da su, upravo tim povodom, u nedeljno odlučivanje upleteni mnogi „sa strane“. Nema moćnika ni na zapadu ni na istoku našeg kontinenta spremnog da sudbinu pedesetomilionske zemlje tek tako prepuste njenim žiteljima.

Sudeći prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja, moglo bi se reći da su nedeljni izbori u Ukrajini čisto bacanje para. Ali – nisu. Naime, nema sumnje da su Timošenkova i Janukovič definitivno favoriti i da će upravo oni proći u drugi izborni krug. Ali zato će sudbina ostalih „trkača“, tačnije njihov (ne)uspeh i raspored na tabeli i te kako određivati ko će se kojem jatu prikloniti u drugom krugu.   

Neprikosnoveni kormilar svojevremenih „narandžastih dešavanja“ i sadašnji predsednik, Viktor Juščenko je odavno prokockao sopstvene šanse da opstane na čelu zemlje. Ali opasno bi bilo reći da je odigrao sve adute koje je imao. Njegov status, i ugled koji uz to ide, neće biti zanemarivi faktori prilikom konačnog odlučivanja između Timošenkove i Janukoviča. On bi, iako gubitnik, mogao da bude stožer oko kojeg će se okupiti mali igrači. A u situaciji u kojoj ni Janukovič ni Timošenkova nemaju jasnu podršku neophodnih 50 odsto birača, priklanjanje ovakve grupe jednoj ili drugoj strani moglo bi da bude odlučujuće.

Važan faktor u predstojećem izbornom procesu su i sve učestalije najave mogućeg narušavanja pravila igre. U tom smislu i Janukovič i Timošenkova su već iskazali određene međusobne sumnje. Ako se ima u vidu da se „narandžasta revolucija“ 2004–2005. razgorela upravo na optužbama zbog falsifikovanja izbornih rezultata, lako je moguće da se ista tehnologija primeni i pet godina kasnije. Sumnju izaziva, između ostalog, i izrazito visok procenat prijavljenih glasača (prema nekim izvorima, preko 10 odsto) koji su zatražili da svoje biračko pravo umesto na zvaničnim biralištima izraze u sopstvenim domovima. Pod sumnjom su čak i lekari za koje se tvrdi da su već „naštimovali“ ishod glasanja po bolnicama.

Zato i ne čudi to što, prema najnovijim istraživanjima, većina Ukrajinaca, njih čak 67,6 odsto, veruje da će tokom predstojećih izbora biti pokušaja falsifikovanja rezultata. Kada je, međutim, reč o mogućnosti da se nezakonit uticaj na tok glasanja odrazi i na krajnji rezultat izbora, 42,5 odsto upitanih smatra da se to neće dogoditi. Uz to, svega 13,8 ispitanih veruje da će nedeljno glasanje za novog šefa države proći pošteno.

Dodajmo na kraju reči Leonida Kravčuka, prvog predsednika nezavisne Ukrajine: „Stvarnost koju smo imali proteklih pet godina nije bila dobra. Nisam ni sanjao da život može da bude tako gorak, tako razočaravajući za milione ljudi. Novi predsednik dužan je da te muke prekrati.“

---------------------------------------------

Prodaja glasova preko Interneta

Nekoliko dana pred izbore na ukrajinskim internet stranicama pojavili su se oglasi u kojima pojedini građani nude svoje glasove – na prodaju. Cena i nije tako visoka. Kreće se između 300 i 500 grivni (40 do 60 američkih dolara) po glasu.  Jedan od „ponuđača“ piše:  „Ne verujem u ukrajinsku demokratiju i zato prodajem svoj glas.“ Dotični dodaje i da je spreman da zainteresovanima obezbedi glasove još najmanje desetak istomišljenika. Svoju spremnost da glasa za pare izneo je i jedan žitelj Kijeva koji takođe tvrdi da, pored svog, može da obezbedi još glasova –  dva u prestonici i jedan u Beloj Crkvi.