Preobražaj naroda

U kratkom predahu između novih ciklusa visokorangiranih po gledanosti (kako tvrde producenti i emiteri) rijaliti šou programa i (po istoj statistici) ništa manje popularnih i masovno gledanih domaćih TV serija – stvorio se prostor i za nešto sasvim drugačije. Svakako na radost one, bar po rezultatima piplmetra, manjine koja priželjkuje, a uzalud očekuje, više kulture, istraživačkog dokumentarizma, nauke, umetnosti.

Od te su manjinske vrste dve serije koje upravo teku na programima Televizije B 92, odnosno Radio-televizije Srbije.

„Kako se dogodio narod“, u produkciji „Statusa“, još jedan je pokušaj da se rasvetli nacionalna istorija s kraja prošlog veka. Taj period međunacionalnih sukoba i građanskih ratova odavno su, ne čekajući na istorijsku distancu, samouvereno obradile mnoge strane televizije žureći da objasne svetu, pa i nama samima, „kako se raspala Jugoslavija“.

 U međuvremenu je i ovde bilo nastojanja da se dođe do što više činjenične građe i da se ona što bolje sistematizuje. Projekte te vrste otežavalo je, uz ostalo, nepostojanje političkog i društvenog konsenzusa o uzrocima, povodima, prirodi i efektima minulih zbivanja. Utoliko je značajniji svaki novi trud da se pronađu dodatni izvori informacija, da se zabeleže izjave učesnika i svedoka, da se traži autentično tumačenje okolnosti u kojima su donošene sudbonosne političke odluke.

Upravo tim putem pošli su Bojana Lekić, Zoran Pavić i Slaviša Lekić kao autori dokumentarne serije „Kako se dogodio narod“. Oslanjajući se na iskaze ondašnjih političkih aktera i na mnoštvo autentičnih snimaka iz TV arhiva, oni taj materijal komentarišu suzdržano, ne namećući sudove, uzdržavajući se od zaključaka. Takav postupak pomaže da se događaji i pojave što potpunije prikažu i povežu u prostoru i vremenu – ali ostavlja gledaocu mogućnost da sam rasuđuje. I da razmišlja i o sopstvenom i o narodnom preobražaju od osamdesetih naovamo.

Jedna od suštastvenih poruka obrazovne serije „Liturgija“ ostvarena je takođe na ideji preobražaja, stvorenog efektnim trikom elektronske tehnologije. U seriji koja objašnjava sadržaj i smisao svete arhijerejske liturgije, njen obredni i njen duhovni deo, povremeno se lica i figure vernika okupljenih na službi u hramu  preobražavaju u likove na grupnim scenama sa fresaka – ili obrnuto. Sve što u religijskom smislu objašnjavaju sveštenici kao autori ove serije u produkciji „Ostroga“, reditelj Nenad Ilić podržao je snažno, umno i umetnički. Pokazujući izvanrednu lepotu srpskih crkava i manastira, prikazao je vernike u njima kao narod božji, baštinike drevnog pravoslavlja, dostojne hrišćanskih predaka.

Eto, dakle, dva dobra povoda da se promišlja kakav smo mi to zaista narod – mitingaški, ratnički, patriotski, nebeski ... i kada se, kako i zašto preobražavamo.