Karikature su mu otvarale sva vrata

Izložbom slika, koja se pod radnim naslovom „Plaši me tvoj strah”, održava u Galeriji ULUS do 19. januara, multimedijalni umetnik Zoran Jovanović Jus želeo je da pokaže i podseti i na drugu stranu svog talenta, manje znanog i nagrađivanog. Jovanović, koji već tri decenije živi i radi u Parizu, poznat je pre svega kao ilustrator, grafički dizajner i karikaturista, između ostalog, i po tome što je kreirao plakate za velike filmske kompanije kao što su Warner Bross, 20th Century Fox… U domenu crteža i grafičkog dizajna kreirao je i za Le Monde Diplomatique, GDF, Le Figaro, Paris Match, , Stafford Miller, Ville de Vincennes, Muzej Nikole Tesle…Značajna priznanja dobio je za promotivnu kampanju filmova „Ambis” Džejmsa Kamerona i „Dina” Dejvida Linča. A slikarstvo, prvu ljubav iz mladosti, učio je kod čuvenog Stojana Ćelića. I ma koliko da je bio angažovan u svetu u primenjenoj umetnosti, Jovanović je neprekidno slikao, smatrajući da ga druge umetničke discipline nisu odvojile od štafelaja, naprotiv omogućile su mu da na platnu ne čini kompromis.

U središtu Jovanovićeve poetike je čovek, njegove strepnje, strahovi, nade... Takvi su i nazivi slika koje su sada pred publikom – „Dvoumljenje”, „Iskušenje”, „Ljubomora” – u tom duhu slikao je i mitološke i istorijske ličnosti.

Zoran Jovanović, koji izlaže posle devet godina pauze ponovo u Beogradu, za „Politiku” kaže:

– U Galeriji ULUS se nalazi 25 dela koja su nastajala u prethodne dve decenije, baš kad je u našoj zemlji počelo mnogo toga ružnog da se dešava. Tada sam često razmišljao o tome šta je čovek spreman da uradi drugom čoveku i šta se dešava kad ono što nas čini ljudima potisnemo u drugi plan. Čovek i njegova priroda su centralna tema na mojim slikama, a naziv izložbe „Plaši me tvoj strah” upućuje na to da svako od nas ima neku svoju istinu zbog koje napada, kao u životinjskom svetu, i to govori o strahu koji čoveka sprečava da uradi pravu stvar u pravom momentu. Strah od ljubavi, smrti, života... kod svakog postoji. Rešenje je u nadi i veri, a jedna od mojih slika se zove doslovno „Treba verovati”.

Na pitanje da li je istina da je Tina Tarner pristala na intervju za jedan naš list tek kada je videla kako je Jovanović ovekovečio na karikaturi, naš sagovornik je odgovorio:

– Da, to je tačno. Mogu da kažem da mi je karikatura uvek otvarala sva vrata. Zahvaljujući njoj, odlučio sam se za život u Francuskoj pre tri decenije. Bilo je to posle jedne izložbe mojih radova u Srpskom kulturnom centru u Parizu, kada mi je izdavačka kuća „Filipaki”, koja objavljuje „Pari mač”, „Plejboj ”itd. ponudila ugovor.

Od brojnih priznanja koja je dobio, kao što su „Pjer” 1979, nagrada ULUPUDS-a na Oktobarskom salonu, Cezar, „Plakat godine” po izboru francuskog časopisa „Creation” i druga, najdraže mu je ono koje je kao šesnaestogodišnjak primio od „Dečjih novina”. Seća se da je to bila nagrada u vidu jedne drvene kutije pune četkica i uljanih boja.

– Kad čovek voli i veruje u to što radi – to je najveća nagrada, sva ostala priznanja prijaju, ali nisu najbitnija – kaže Jovanović, i

otkriva da upravo radi seriju malih umetničkih filmova, koje će prikazati „kad za to dođe vreme”.