Nacionalne penzije u komšiluku

Dok u Srbiji traju svađe oko kriterijuma i zasluga za dodelu nacionalnih penzija, Vlada Crne Gore nedavno je usvojila Uredbu, koja može da posluži za poređenje sa srpskom. Crnogorski umetnici će se u ovoj godini takmičiti za počasnu i novčanu titulu nacionalnog penzionera. Prema rečima Danice Nikolić, pi-ara Ministarstva kulture, sporta i medija Crne Gore, za sada oko 70 umetnika iz Crne Gore ispunjava uslove za nacionalnu penziju, a konačnu odluku doneće komisija.

Uredba Vlade Srbije komisiji Ministarstva kulture daje odrešene ruke i mogućnost da gotovo po slobodnoj proceni utvrđuje ko zaslužuje doživotnu penziju od 50.000 dinara.

Pravo na dobijanje priznanja može steći svaki penzionisani umetnik koji „ostvaruje vrhunski doprinos” u oblasti nacionalne kulture. Jedan od uslova glasi i da je umetnik koji je konkurisao „dobitnik najznačajnijih nagrada i priznanja”, ali se u samoj Uredbi ne precizira koje su to nagrade. U Uredbi, po kojoj je poslednje tri godine više od 350 umetnika dobilo priznanje za vrhunski doprinos umetnosti, deset grana umetnosti ispunjava uslove, među kojima su i audio-vizuelno stvaralaštvo, umetnička fotografija, digitalno stvaralaštvo i multimediji, zaštita kulturnog nasleđa, bibliotečko-informativne delatnosti i naučnoistraživačke delatnosti u kulturi.

Tek površan pogled na crnogorsku uredbu dovoljan je da bi se videlo da su kriterijumi znatno precizniji. Potencijalni nacionalni penzioner Crne Gore mora da ima najmanje pet relevantnih domaćih ili međunarodnih nagrada, od kojih je jedna državna nagrada Crne Gore („Trinaestojulska”). Potrebno je i da je umetnik stvarao u kontinuitetu od 20 godina, kao i to da je doprineo međunarodnoj afirmaciji Crne Gore. Dok su u srpskoj varijanti članovi komisije isključivo predstavnici strukovnih udruženja, Uredba Crne Gore nalaže da u komisiji bude i po jedan čovek sa univerziteta, iz crnogorske i dukljanske akademije nauka i umetnosti, Matice crnogorske, te reprezentativnog sindikata i državne kulturne ustanove. U zavisnosti od vrednosti drugih nagrada, koje je umetnik već dobio, kao što je nagrada „Miroslavljevo jevanđelje”, „Petar Lubarda”, „Njegoševa” ili „Trinaestojulska”, određuje se iznos penzije. Sa druge strane, za razliku od crnogorske, srpska uredba pruža mogućnost da penziju dobiju i pripadnici nacionalnih manjina koji su ostvarili zapažen stvaralački rad.

U svakom slučaju, u oblasti stvaralaštva jeste teško utvrditi neprikosnovene kriterijume, ali izgleda da ih je moguće precizirati.

Povodom dosadašnjih dodela nacionalnih penzija u Srbiji, reagovalo je i Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) u pismu dostavljenom na našu redakciju, u kojem se kaže da je neprirodno da od oko 360 umetnika koji su dobili nacionalnu penziju u Srbiji, samo njih pet do 10 pripada oblasti koja se naziva primenjenom umetnošću. Uz opasku da su se neki dobitnici penzija prikrili iza naziva vajar ili slikar, pa je tako jedan vrhunski umetnik kaligraf, zasluženo, nagrađen u kategoriji „slikar”.

– U ovom trenutku postoji više od 1.500 članova Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti. Takođe, Fakultet primenjenih umetnosti sa svojih osam katedri pripada jednoj od najstarijih institucija i nesumnjivo je izvor brojnih generacija koje su obogatile umetničku scenu Srbije – piše u pismu ULUPUDS-a.

Članovi ovog udruženja konstatuju da postoji gruba nesrazmera u nagrađivanju jedne grupe umetnika i zanemarivanju druge i da to govori da je percepcija umetničke scene očito poremećena.

– Žrtve takve preovlađujuće, a donekle defektne optike, bili su i članovi dosadašnjih komisija za dodelu nacionalnih penzija – procenjuju u ULUPUDS-u.

Primenjeni umetnici konstatuju da je teško poverovati da neko ko je u oblasti ove grane umetnosti dobijao sve najveće domaće i mnoge internacionalne nagrade, nije mogao da nađe svoje mesto među dobitnicima nacionalne penzije.

– Uloga članova komisija za dodelu nacionalnih penzija nije da samo, manje ili više pravedno, vrednuju pojedince iz pojedinih umetničkih oblasti, nego da učestvuju u hrabrom formiranju kriterijuma vrednosti i u afirmisanju onih značajnih oblasti stvaralaštva koja su često medijski zanemarena. Ovo će buduće komisije, nadamo se, svakako imati u vidu – zaključuju u ULUPUDS-u, i između ostalog, postavljaju pitanje: „Da li je moguće, da nagrada za životno delo, recimo kod glumaca, kao što je Dobričin prsten, automatski znači „prolaz” za nacionalnu penziju, a nagrada za životno delo u oblasti primenjenih umetnosti ne znači ništa?”

Stanko Stamenković