U gradu jemenskog Bin Ladena

Od našeg specijalnog izveštača
Sadah, januara – Svi jemenski vojnici na kontrolnim punktovima noću su zamaskirani u šalove, teške vojničke šinjele i s rukavicama. Temperature se u planinama severnog Jemena noću spuštaju i do nule, pa vojnici pale stare automobilske gume da se greju. Nesnosan smrad zapaljenih guma duž mračnog i praznog puta, nekoliko desetina jemenskih vojnika, koji stoje ili sede na nekakvim rasklimatanim stolicama. Njihova lica jedva da se naziru pod treperavom svetlošću malih ručnih baterija.

Noć je sporo prolazila u Sadahu, gradu kojeg su pobunjenici i pripadnici Al Kaide držali pod kontrolom skoro šest meseci. Odmah su objavili da u ovu oblast uvode obavezno šerijatsko pravo. Naime, u raštrkana sela iznad grada stigao je stranac po imenu Mohamed Abu Ali i doneo nešto potajno eksplozivno.

„Hiljadu godina živeli smo ovde prilično mirno”, kaže mi meštanin Šarija Sadumi, „sve dok nije došao taj stranac, taj đavo.”

„Istorija će ga svrstati u neprijatelje Jemena, učinili smo sve da ga oteramo, ali dok nije došla naša vojska to nije bilo moguće”, reče mi Muhtar Mohamed, vođa tradicionalnih verskih redova u severnom Jemenu.

„Bio je veliki učitelj”, kaže Abdul Azim, drugi meštanin s dugom crnom bradom. „Oni koji žele da piju pivo i drugi alkohol, da banče, želeli su da on ode.”

U bezakonju i ekonomskoj nemaštini na prostoru severnog Jemena, religija je postala moćna snaga koja je proizvela nepredvidivi spoj moralnog autoriteta i opravdanog gneva koji je podelio klanove, sela i porodice. Severni Jemen je tako postao i najnovija granica probuđenog radikalnog islama. Pre nekoliko godina, kada je Ali i stigao u staru muslimansku školu u podnožju planina kraj grada Sadaha, ljudi su bili željni neke vodilje i mislili su da je on iz Saudijske Arabije jer je granica vrlo blizu. I mislili su da tajanstveni Ali propoveda neki viši oblik islama.

„On je pojednostavio islam. Otvorio nam je oči za mnoge stvari”, priča mi Jusuf Kaled, koji za sebe tvrdi da je borac za islam. Onda su lokalni imami shvatili da Ali propoveda nešto što se kosi s njihovim shvatanjima islama, a načuli su da je on iz Jordana, a ne iz Saudijske Arabije, kolevke islama. Neki su odmah Alija optužili i da je britanski špijun. Ali je pobegao u ravnicu, neki njegovi sledbenici za njim. Dugo se ni sa kim nije družio, mnogi ga nikada nisu ni sreli, iako o njemu pričaju razne priče. Neki su ga jedva i videli onako u prolazu, iza zatamnjenih stakala džipa „tojota”. Ali je uskoro postao nešto kao jemenski Bin Laden.

No, njegovi sledbenici bili su vidljivi, a napetost s lokalnim stanovništvom dovela je do pobune i gerilskog rata. Iako su rođeni upravo u planinama severnog Jemena počeli su da puštaju duge brade i da nogavice svojih pantalona vezuju oko članaka. Meštani su ih prozvali fundamentalistima, fanaticima i mudžahedinima. Zovu ih i vahabitima, islamskom sektom koja tvrdi da teži čistijem oslanjanju na Kuran i u molitvama se direktno obraća Alahu, a ne preko imama kao posrednika.

„Vahabizam je otrov za Jemen”, objašnjava mi pukovnik Naser Džemir. „Vahabizam će uništiti muslimansko jedinstvo, mi ne želimo da Jemen bude talac verskih sukoba i terorizma.”

Odgovaram mu da vahabita u Jemenu i nema, po nekim procenama, previše.

„Ali, koliko je ljudi započelo komunizam”, pita me pukovnik. Prilično dobro govori ruski jezik, školovao se u bivšem SSSR-u.

Situacija je komplikovana jer Saudijci s druge strane granice takođe nisu daleko od vahabita, dok je u Jemenu jak i uticaj Turske, a Turci su pretežno sufisti. Talibane i Bin Ladena nije preporučljivo uopšte i spominjati. Naime, nikad se ne zna da li je vaš sagovornik njihov simpatizer ili nije. Šerijatske vrednosti takođe su na ceni, mnogi Jemenci smatraju da bi se bez šerijatske svesti sve pretvorilo u totalitarnu državu.

Usamljeni vojnik tužno je ispijao „pepsi-kolu”, ostali vojnici buljili su u mene. Pre dva dana mesni imam zatražio je od vojnika da ne piju pivo, poslao je glasnika s takvom pisanom porukom. Glasniku je rečeno da može da se vrati, ali je pre toga morao da proguta poruku. Dobro je još i prošao, mogao je biti posečen na licu mesta krivim jemenskim nožem.

„Miroslav, snimaj samo ono što ti ja kažem”, reče mi pukovnik. Jer, na jednom helikopterskom uzletištu, odmah pored šatora, bili su američki specijalci – savetnici. Na drugom, Rusi.

Jemen je stara nesvrstana država.

Miroslav Lazanski