Kod logopeda i preventivno

Deca su mahom u igri prepuštena uticaju televizije i kompjutera, i tako lišena pravilnih stimulacija govora koji, u ovom slučaju, sporo napreduje. Na razvoj pravilnog izgovora reči i slova utiče i odnos starijih prema mališanima koji im od malih nogu tepaju, pa tako klinci „upijaju” iskrivljen govor koji je nekada teško iskoreniti. Tepanje je razvojna faza koju ipak, preporučuju stručnjaci, treba prekinuti čim dete progovori.

Klinci najčešće zamenjuju glasove „s”, „z”, „š”, „ž”, „č” i „ć”. Prema prošlogodišnjem testiranju 1 146 mališana u voždovačkim vrtićima, čak polovina ispitanika imala je ovaj problem. Tako je kod mališana srednje grupe ovo odstupanje prisutno u 56 odsto slučajeva, dok se kod dece predškolskog uzrasta procenat smanjuje na 32 procenta. Poremećaji jačeg stepena, poput mucanja, slabe komunikacije, tikova ili genetske anomalije prisutni su kod 3,6 procenata ispitanih mališana.

Logopedi imaju veliki značaj jer su osposobljeni za rad na otkrivanju, dijagnostici i lečenju poremećaja jezika, govora, glasa, čitanja, pisanja... Zbog toga će u toku ove godine u svih 17 predškolskih ustanova početi da rade ovi stručnjaci sa značajnom ulogom u pravilnom razvoju deteta. Za sada ih ima na Voždovcu, Paliluli, Zvezdari, Čukarici i u Novom Beogradu. U vrtiću „Šećerko”, pri PU „Čika Jova Zmaj”, rade od 2004. godine.

Klinci sa nedovoljno razvijenim govorom često konfliktne situacije rešavaju agresijom. Zbog toga je neophodno raditi sa njima od jaslica, uključiti i obučiti roditelje. Prisustvo stručnjaka znači pravovremeno uočavanje odstupanja u razvoju govornih funkcija, a dokazano je i da mališani sa nepravilnim jezičkim sposobnostima imaju umanjeno osećanje sigurnosti, objasnila je Radica Tasić, defektolog-logoped u „Šećerku”. Ona je uvela i trijažni logopedski karton koji ima svako dete, a koji funkcioniše nalik zdravstvenom. Tako imaju jasan uvid u pojavu i razvoj nepravilnosti kod deteta koje prate od dolaska u vrtić do odlaska u školu.

– Već pet godina vodimo kartone u koje upisujemo sve što se dešava dečacima i devojčicama tokom razvoja. Beležimo napretke u radu, govoru, probleme koje ima i koje smo rešili. Tako imamo precizan uvid u razvoj, što nam omogućava i da sugerišemo roditeljima šta treba da rade kod kuće jer se artikulaciona odstupanja ne ispravljaju samo sa logopedima – kaže Tasićeva.

Ona ističe da ne postoji jasno određen uzrast deteta u kome treba uključiti logopeda, već svako doba nosi određene probleme, te je preporučljivo i preventivno odvesti naslednike kod stručnjaka, što je pogotovu slučaj kod osoba sa cerebralnom paralizom.

– Ako se jave problemi i u prvoj godini, ne treba čekati da klinci malo odrastu. Nekada nije potrebno ni da se pojave nepravilnosti jer i na osnovu zdravstvenog kartona roditelja možemo da znamo da li će dete pre nego što progovori, na osnovu genetskih predispozicija, otežano izgovarati glasove, mucati... – tvrdi naša sagovornica.

Lj. Perović