Milijarder na čelu Čilea

Milijarder Sebastijan Pinjera izabran je za novog predsednika Čilea čime je prvi put posle pada diktatora Pinočea desnica zauzela poziciju u vrhu vlasti. Pinjerin protivkandidat Eduardo Frej, iz sada vladajuće koalicije levog centra, dobio je 48 odsto glasova, iako je obećavao nastavak politike sadašnje predsednice Čilea Mišel Bačele koja na kraju svog drugog mandata beleži rekordnu popularnost.

Novi predsednik obećao je u pobedničkom govoru da će u vladu uzeti „najbolje, najobučenije, najpoštenije i najposvećenije ljude”, a da će od Čilea napraviti „najbolju zemlju na svetu”. Nije, međutim, pozivao na konfrontaciju, već je opoziciju pozvao da ne gubi ni minut vremena na putu ka stvaranju prosperitetnijeg društva.

Poraženi Eduardo Frej ostaje na mestu senatora, čestitao je pobedniku samo trideset sekundi pošto su bili poznati prvi rezultati izbora, dok pobednik nije štedeo lepe reči za pobeđenog. Ističe se da je Čile na izborima bez ijednog incidenta ispoljio izuzetnu „demokratsku eleganciju” kakva ga je tradicionalno krasila pre krvavog Pinočeovog puča (1973). Čile je bio uzor celom kontinentu po demokratskoj kulturi, i pokazalo se da nju nije mogla da uništi ni nasilna vladavina vojničke čizme. Pinjera je i od Mišel Bačele, koja po ustavu nije imala pravo da se kandiduje za treći mandat, tražio „savet i pomoć” kako bi se nastavilo sa radom, a supruga novoizabranog predsednika javno je rekla da je kao žena „ponosna što je Bačele bila na čelu Čilea”.

Bonton je Pinjeru obavezivao i kad je bio u drugačijoj ulozi, pa je tako kada je svojevremeno izgubio trku protiv Bačele bio prvi da joj lično od sveg srca čestita. Novi predsednik je inače jedan od najbogatijih ljudi u svojoj zemlji, računa se da poseduje više od milijardu dolara. Veći deo novca napravio je još osamdesetih, kada je sa doktorskom titulom iz ekonomije sa Harvarda u Čileu uveo kreditne kartice. Jedan je od vlasnika aviokompanije „Lan Čile”, upravlja najboljim fudbalskim klubom u zemlji Kolo-Kolo, a poseduje i gledani televizijski kanal. Tokom kampanje obećavao je nova radna mesta, rast privrede i da će svoje biznismensko umeće upotrebiti za dobrobit cele zemlje.

No, bez obzira na svu harizmu i bogatstvo, nije mu bilo lako da dokaže da se kao pripadnik desnice zaista približio centru i Pinočeovo nasleđe ostavio za sobom. Istina, on je glasao protiv generala kada je ovaj hteo da referendumom dobije doživotni mandat, ali u svom pokretu ima mnogo sledbenika koji i danas zdušno podržavaju pokojnog diktatora. U projektu koji je izneo Pinjera je obećao da će nastaviti da se bori protiv siromaštva u čemu je prethodno levica imala značajnih uspeha, ali da će takođe uvesti znatne podsticaje u privatnom sektoru, kako bi ojačao rast privrede. Sebe definiše kao hrišćanskog humanistu i pasioniranog konzervativca, dok ga mnogi vide kao latinoameričkog Berluskonija.

Bez obzira na sav ovaj bonton i izbledele međe između levice i desnice, nije malo onih koji na pobedu desnice u Čileu sa melanholijom gledaju kao na „kraj jedne ere”. Jer Salvador Aljende je bio prvi socijalistički predsednik koji je na vlast došao demokratskim putem. Njegova vladavina bila je prekinuta krvavim vojnim pučem u kome je i sam Aljende nastradao. Čile je odonda sada prvi put dao glas desnici. Kao da je zemlja izgubila istorijsko pamćenje po kome se oduvek razlikovala od svih drugih u regionu.