Nikačević će po pravdu voziti do Strazbura

Nekadašnji jugoslovenski reprezentativac u biciklizmu, uspešan amater u domaćim klubovima i profesionalac u Italiji, posle pet i po meseci kućnog pritvora u Padovi, vratio se u Srbiju. U februaru opet ide u Italiju, na prvo ročište, jer je osumnjičen za pripadnost mreži koja je na severu te zemlje distribuirala zabranjena stimulativna sredstva tokom 2008.

Nikačevićevo ime pomenuto je u nekim telefonskim razgovorima koje je italijanska policija prisluškivala i snimila. Priveden je sredinom jula 2009. iako kod njega nije pronađen nikakav inkriminišući materijal, a policija dosad nije našla ni jedan konkretni dokaz da je učestvovao u nabavci i prodaji doping preparata. U istrazi je saslušano više od 30 osoba, sve italijanskih državljana, ali je Nikačević imenovan kao „vođa grupe”...

– Priveden sam na osnovu rekla-kazala, jer je, navodno, neko čuo da su od mene svojevremeno neki ljudi kupovali preparate – počeo je ispovest o teškim danima u Italiji Aleksandar Nikačević, koji je za pet i po meseci pritvora oslabio gotovo 15 kilograma. – Jedva čekam da se na sudu suočim sa tim osobama, tim pre što neke od njih nisam video godinama.

Nikačević je posle privođenja sredinom jula proveo nekoliko dana u zatvoru u Padovi, a da nije znao za šta je optužen:

– Posle toga otišao sam u kućni pritvor. Međutim, da sam znao kako je, ostao bih u zatvoru! U Italiji, uslovi u zatvoru su dosta dobri, može da se unosi hrana i da se sprema jelo, tu su najčešće optuženi za finansijske i privredne malverzacije, doduše i sitni dileri droge. U kućnom pritvoru je bilo pakleno. Potpuno sam bio sam, nisam smeo ni da izađem da nešto kupim. Prijatelj, koji mi je kupovao i donosio hranu je otputovao pa sam jedva izdržao do njegovog povratka. Pred kraj sam, bukvalno, gladovao. Međutim, znao sam da policija samo čeka da izađem iz kuće i da me ponovo uhapsi. Nekoliko puta u stan dolazila su mi dvojica policajaca, glumeći dobrog i lošeg policajca, i pokušavali da me nateraju da priznam ono što nisam uradio. Nudili su mi i nagodbu i puštanje na slobodu ako priznam. Telefon su mi prisluškivali, nisam smeo da primam posete.

Javni tužilac se oglušivao o zahteve advokata da se Nikačević brani sa slobode. Kao argument za zadržavanje u kućnom pritvoru navođeno je da nije zaposlen, da nema prihoda i da se zato ne bi pojavio na suđenju.

– Slali smo nekoliko puta dokumentaciju iz koje se vidi da imam firmu i da sarađujem sa italijanskim preduzećima i iznajmljujem građevinske mašine. Neprijatno mi je što su ispitivali i moje partnere i slali im finansijsku policiju.

Svo vreme Nikačević je boravio u praznom stanu svog rođaka Dejana Lazarevića, koji je pokazao veliku hrabrost time što je pod krov primio optuženika i garantovao za njega.

– Učinio je mnogo za mene, hvala mu. Mene je ovaj slučaj do sada koštao 10.000 evra i to samo za advokata. Takođe, pet meseci nisam radio, što je znatan gubitak...

Moj advokat smatra da ću iz ovog izaći nevin i da postoji jak osnov da tužimo italijansku državu sudu u Strazburu. Nisam kriv i teraću se sa njima do kraja, ma koliko koštalo.

S. R.